Letnje računanje vremena ove godine završava se u noći između subote i nedelje, u tri sata posle ponoći.
Tada počinje zimsko računanje vremena i kazaljke na časovnicima treba vratiti jedan sat unazad, na dva sata.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu naredne godine. Naučnici kažu da su naša tela jedva čekala ovo pomeranje sata jer je ono telu prirodno, za razliku od pomeranja sata u martu, kada je većina ljudi u riziku od infarkta i šloga.
– Letnje računanje vremena nas košta produktivnosti i zdravlja. Odlaže nam vreme za spavanje, a leti ionako prirodno težimo tome da duže ostanemo budni, zbog čega ujutro telo pati – kaže stručnjak za san, dr Katarina Lederle za “The Sun”.
S druge strane, kaže ona, zimsko računanje vremena je potpuno usklađeno sa ljudskim telom.
Ljudsko telo ima na hiljade malih časovnika i svaki ima svoj ritam. Ipak, glavni časovnik je u mozgu i on usklađuje sve ostale. On određuje ritam po kome ostali organi rade.
Taj glavni časovnik najsrećniji je zimi jer je tada ljudski prirodni ritam života malčice duži od 24 časa, zbog čega telo ne mora da žuri da obavi sve funkcije. Mračnije i duže noći znače da će telo pustiti više melatonina i to ranije u toku večeri, pa ćemo imati duži i kvalitetniji san.
Leti časovnici potpuno pobrkaju svoje funkcije, i glavnom časovniku teško je da ih drži pod kontrolom. A kada nisu pod kontrolom, dolazi do zdravstvenih problema. Recimo, telesni časovnik određuje želucu kad je vreme da prestane sa radom. Ako se onda naglo i kasno prejedemo, telo nije spremno za to. Ako to često radimo, može doći do dijabetesa, srčanih bolesti ili šloga.
Jedno istraživanje pokazalo je da rizik od šloga raste za osam odsto u prva dva dana po letnjem računanju vremena.
Ne funkcionišemo uvek isto. Deca idu na spavanje rano i rano i ustaju. Kada postanemo tinejdžeri, kasno ležemo, a onda se sat ponovo pomera oko 20. godine, pa ponovo ustajemo ranije. Par godina posle 20. trebalo bi da smo već pronašli ritam koji odgovara telu.
Ženski telesni časovnici su podešeni na ranije sate nego muški. Ženskom telu treba šest minuta manje da završi pun krug za razliku od muškaraca. Zato, svaki put kada žena ide u krevet u isto vreme kao i njen partner, to može da znači da se neće naspavati jer je promašila idealan trenutak za spavanje. Pored toga, trudnoća, menopauza i menstruacija takođe pomeraju telesni časovnik, a ako časovnik u ženskom telu nije usklađen sa ciklusima dana i noći, to može da utiče i na plodnost. Tako recimo, žene koje rade noćne smene verovatno imaju poteškoće da zatrudne, kaže dr Katarina Lederle.
– Ustajte uvek u isto vreme, i uvek idite na spavanje u isto vreme. Tako će telo znati kada treba da krene da otpušta kortizol ujutro i melatonin uveče – savetuje dr Katarina Lederle.