Prevare sa kilometražom češće su u zemljama srednje i istočne Evrope.
S obzirom na to da većina ljudi kupuje polovna vozila, najveći problem sa kojim se suočavaju je lažna cifra pređenih kilometara. Vraćanje kilometraže je jedna od najčešćih prevara na tržištu polovnih automobila koje može prilično da ošteti kupca.
Tako je najveća globalna platforma za proveru istorije automobila sprovela istraživanje u kome je analizirano više od 570.000 polovnjaka, kako bi se pokazalo kod kojih se automobila najviše vara na kilometraži.
Statistika kaže da evropski vozači, u proseku, menjaju automobile na svakih 3 do 5 godina, što znači da dva do tri puta u 10 godina kupuju noviji auto. Iz toga jasno sledi da je reč o velikom tržištu i raznolikoj ponudi, kako po pitanju cena, tako i kada je pređena kilometraža u pitanju.
Postoji pretpostavka da dizelaši prelaze više kilometara i ona se vremenom pokazala kao tačna, pa se zato i većina prevara sa kilometražom i događa kod automobila sa dizel motorima. Njihov udeo u prevarama iznosi gotovo tri četvrtine, odnosno 74,4 odsto od svih izveštaja o istoriji automobila sa uočenim promenama na kilometar satu.
Manje šanse za prevaru sa kilometražom kupci imaju kod polovnjaka sa benzinskim motorima, koji čine 25 odsto svih automobila sa “skinutom” kilometražom. To bi, međutim, u budućnosti moglo da se promeni, imajući u vidu trend rasta popularnosti benzinaca, prenosi Index.
Očekivano, skidanje kilometraže najmanje je prisutno kod električnih i hibridnih automobila, čiji je udeo svega 0,6 odsto.
Cena vraćanja kilometraže je simbolična, a onda se polovnjak može ponuditi po značajno višoj ceni od realne. Skidanje kilometraže može da se “odradi” za samo nekoliko stotina evra, i to čak na softverski dobro zaštićenim automobilima.
Tako je, u zavisnosti od godišta i stanja polovnog automobila, vraćanjem kilometraže moguće “napumpati” cenu automobila i do 25 odsto, pokazalo je istraživanje CarVertical-a.
Pređena kilometraža se najčešće smanjuje kod starijih premijum automobila nemačkih proizvođača, kod kojih se, u proseku, “skine” oko 80.000 kilometara. Kod vozila proizvedenih između 2016. i 2020. godine, u proseku, se skida oko 36.000 kilometara.
Istraživanje je, međutim, pokazalo da prevare ovog tipa ponekada mogu da rezultiraju “skidanjem” i više od 200.000 kilometara.
Sudeći prema ovim podacima, kupovina bez poznate istorije vozila rizik je koji može da vas košta i do četvrtine vrednosti vozila.
Izveštaj o istoriji automobila može da otkrije neke činjenice koje će vam pomoći da ne postanete vlasnik loše održavanog automobila, ali i da vam pruži i svojevrsnu prednost pri pregovaranju o kupovini.
Kada birajte automobil, treba da znate da su prevare sa kilometražom mnogo učestalije u zemljama srednje i istočne Evrope, dok je njihov broj u zapadnim zemljama znatno manji.