Polemika o Nacrtu zakona o sezonskim radnicima – kome ide naruku i može li da smanji rad na crno

Javna rasprava o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima završena je pre desetak dana. Tek tada je, čini se, o njemu počela intenzivna polemika – organizacije okupljene oko inicijative “Živim i van sezone” traže od Vlade da povuče Nacrt jer smatraju da je u suprotnosti s Ustavom i međunarodnim konvencijama. NALED tvrdi suprotno.

Nacrt zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima trebalo bi da zameni Zakon o sezonskim poslovima koji je na snazi od 2019. godine.

Dopunjen je u oblastima koje obuhvataju građevinarstvo, ugostiteljstvo, turizam i pomoć u kući. U NALED-u kažu da je novi propis neophodan, jer se menja gotovo trećina aktuelnog zakona.

Koja su ograničenja za radnike-sezonce, a koja za poslodavce?

“Petnaest dana mesečno i 90 ili 120 dana u toku godine za poslodavca da ne može sistem da koristi više od 180 dana. Drugo, da se ne može da koristi paralelno, tj. da zloupotrebljava i koristi maksimum po sistemu, pa onda ugovor o privremeno-povremenim poslovima, dani se zbrajaju. Ne možete da otpustite radnika sa ugovorom o radu pa da ga angažujete preko sistema, mora da prođe najmanje tri meseca, a uvedeno je i ograničenje u broju radnika koje možete da angažujete preko sistema, uvedene su kvote”, objašnjava Irena Đorđević iz NALED-a.

Bez konsultacije sa onima koji angažuju sezonske radnike sumnja se u svrsishodnost novog zakona. Primera radi, u poljoprivredi, oni koji angažuju sezonce kažu da predloženi zakon ne bi mogao da se primeni u svim oblastima.

“Mislim da je to nejasno i da mora da se razjasni, da se razlista po poljoprivrednoj sezoni, šta je to i u kojim segmentima. Treba da se napravi neka korekcija da ne bude 180 dana u poljoprivredi, nego da bude 180 dana u branju malina, 180 dana u vezivanju, jer prelazimo svi tu zakonsku regulativu”, naglašava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina.

Kritičari novog zakona tvrde i da on nije potreban jer povremeno zapošljavanje reguliše postojeći zakon. Smatraju i da je štetan za radnike, a koristi krupnom kapitalu.

“Nemaju pravo na ograničeno radno vreme i plaćeni prekovremeni rad, prekovremeni rad se plaća identično kao i uobičajeni rad, nemaju pravo na plaćeno odsustvo i na sudsku zaštitu”, navodi Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.

Protivnici Nacrta zakona upozoravaju i na član koji se odnosi na stranu radnu snagu – dozvoljava povremeno angažovanje stranaca kojima nije potrebna viza za ulazak u Srbiju. Ministarstvo rada je nedavno za RTS navelo da su stranci do sada u velikom broju radili na crno, te da će se novim rešenjem legalizovati i oporezovati njihovo angažovanje.

#sezonskiradnici

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.