Iako se na planeti proizvede dovoljno hrane za sve, mnogi ostanu gladni zbog njene loše raspodele. Neslavni svetski trend prati i Srbija. Dok više od pola miliona ljudi živi ispod linije siromaštva, gotovo četvrtinu namirnica bacimo. Nevladine organizacije godinama traže od države zakon koji bi uredio poklanjanje hrane.
Suva hrana poput pirinča, testenine i keksa se ne kvari odmah po isteku roka “najbolje upotrebiti do” i zato je umesto uništavanja treba usmeriti u humanitarne svrhe, smatraju u Naledu.
Iako se na planeti proizvede dovoljno hrane za sve, mnogi ostanu gladni zbog njene loše raspodele. Neslavni svetski trend prati i Srbija. Dok više od pola miliona ljudi živi ispod linije siromaštva, gotovo četvrtinu namirnica bacimo. Nevladine organizacije godinama traže od države zakon koji bi uredio poklanjanje hrane.
Suva hrana poput pirinča, testenine i keksa se ne kvari odmah po isteku roka “najbolje upotrebiti do” i zato je umesto uništavanja treba usmeriti u humanitarne svrhe, smatraju u Naledu.
Banka hrane odnedavno nema magacin
Banka hrane postoji 14 godina. Za sve to vreme, kažu, nisu dobili nijednu donaciju države niti od nekog javnog preduzeća.
Odnedavno nemaju magacin, rade kao logistički centar, pa donacije zavise i od toga kojom brzinom su druge humanitarne organizacije spremne da preuzmu hranu i dostave je krajnjim korisnicima.
“Oni su željni svega, raznih ukusa, jer ceo dan se njihova užina svodi na pavlaku i hleb. Ali nije samo poruka u energetskoj vrednosti, nego je i poruka ‘hej neko brine o vama'”, kaže Aleksandar Janjić iz Centra za bolesti zavisnosti “Duga” u Novom Sadu.
“Smatramo da je mnogo bolje donirati te proizvode nego ih slati na uništavanje, recimo one koje su pred istek roka”, smatra Marija Malović iz “Imleka”.
Hranu koja mora imati deklaraciju mogu donirati samo proizvođači i trgovci. Godišnje bacimo oko 250.000 tona. Šteta nije samo humanitarna i ekonomska, već i ekološka.