Plastične kese, samo ekološki ili i zdravsteni problem
Plastične kese, samo ekološki ili i zdravsteni problem
16/10/2024
Autor:
Info Press
Izvor: InfoPress
Foto: TV Lav
Jedan od simbola vremena u kome živimo sigurno je plastika koja je svuda oko nas, a svest ljudi I saznanje o tome šta je plastika I kakva nam realna opasnost od nje preti počinje da se razvija tek poslednjih godina. I pored inicijativa da se zabrani upotreba plastičnih kesa činjenica je da se one I dalje koriste u nesmanjenom obimu I da , zbog dugotrajnog procesa razgradnje, predstavljanju ne samo ekološki već I zdravstveni problem u svetskim razmerama.
Plastične mase su produkti petrohemijske industrije, nastaju u toku proizvodnje nafte. Oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte odlazi na proizvodnju plastičnih masa, a od toga 30 do 45 odsto se odnosi na proizvodnju plastičnih kesa. Njihova upotreba je godinama postala sve veća, a kako je to postao globalni problem, početkom ovog veka pojavile su se I inicijative za ukidanje lakih plastičnih kesa, usvajanjem konvencija ili zakona koji ograničavaju njihovu upotrebu. Pri tome se čini da se pre svega ima u vidu zaštitu životne sredine, a da je tek u drugom planu briga o zdravlju ljudi na koje plastične kese mogu značajno da utiču.
“Osnovni problem nastaje kada plastična kesa završi na deponiji jer se neće razgraditi na osnovne elemente jer je u njenoj strukturi polietilen, sintetički proizvod koji mikroorganizmi ne koriste u ishrani. Ona ostaje u tom obliku, a vremenom pod uticajem temperature I UV zračenja dolazi do prekidanja veza izmedju polimerai tako nastaju mikroplastične čestice. One su veličine 5 mm, a mogu biti I manje, kao što su nano čestice, a to je milioniti deo milimetra I one predstavjaju opasnost po zdravlje ljudi I ceo eko sistem”, objašnjava dr Jelena Mladenović professor organske hemije na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Plastične kese nisu samo ekološki problem. Usled odredjenih procesa dolazi do oslobadjanja nano čestica koje se nalaze I u vodi, vazduhu, zemljištu, a njih mnoge životinje unose u organizam namerno ili slučano pa se tako stvara zatvoreni krug I mogućnost da te čestice dopru I uljudski organizam. Te čestice nose odredjene mikroorganizme , bakterije I viruse pa dolazi do širenja infekcije, pojašnjava profesorka Jelena Tanasković I ističe da su odredjena istraživanja pokazala da ukoliko se te čestice duže vremena nalaze u organizmu mogu da dovedu čak i do promene u strukturi DNK.
“Mikroplastične čestice su prvi put 2022. godine detektovane u krvotoku čoveka kao I sve opasnosti koje one nose. Čak su detektovane I u fetusu što znači da ne postoje barijere. Jedini spas je sistemsko rešenje a to je zakonska regulativa koja uključuje obaveznu reciklažu. Dakle, plastičnu kesu koristimo više puta, ali onog trenutka kada dodje do stanja da postaje otpad ide na reciklažu, a to dalje znači da se u procesu pirolize ta plastična kesa vraća u prvobitnu molekulsku strukturu I ponovo se iz smolaste kuglice razvija nova plastična masa. Ali, osim reciklaže mora da se probudi svest kod svakog čoveka”, smatra Prof. dr Jelena Mladenović.
Kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa, a donekle I narastajuči ekološkoi problemi preporučena je ili potpuna zabrana ili plaćanje plastičnih kesa u trgovinama, ali čini se da se kese I pored plaćanja I dalje koriste u nesmanjenom obimu.
Pojedinii gradjani smatraju da ih treba zabraniti, drugi da treba da se koriste kao I do sada, a neki ih uopšte ne koriste jer upotrebljavaju papirne kese.
“Ja koristim plastične kese jer nikada ne nosim torbu, ali treba ih ukinuti jer su štetne”, kaže Nada iz Čačka.
Umesto plastičnih kesa trgovci nude biorazgradive kese, a to su takodje plastične kese kojima je samo dodat aditiv kako bi u prirodi uspele brže da se razgrade do najsitnijih delova što je I dalje plastika samo se ne vidi. Utvrdjeno je , medjutim da se samo ubrzava proces prelaska na mikroplastične čestice, a da u suštini problem ne rešava. Najbolje rešenje, smatra Profesorka Mladenović su tzv. biodegradabilne kese koje se prave od priroodnih sirovina celuloze ili skroba biljnog porekal od kukuruza ili krompira, ali to otvara dodatna pitanja kolike površine su potrebne da bi se zadovoljile sve naše potrebe I navike za korišćenjem kesa. One će se razgraditi na osnovne elemente ugljenik I vodonik, ali otvaraju se I druga pitanja kao što je upotreba hemikalija I drugih agrotehničkih mera. Jedino je sigurno da bi se na taj način izbegle mikropalstične čestice I posledice koje ostaju u dužem periodu. Rešenje bi mogli biti I pamučni cegeri , a iznad I pre svaga je budjenje svesti kod ljudi da kese koristimo, samo koliko je potrebno a da potom one idu u process reciklaže.
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Plastične kese, samo ekološki ili i zdravsteni problem". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Praksa je pokazala da gradjani vole da se pitaju , odnosno da daju svoje sugestije I predloge o izgradnji nekih infrastrukturnih objekata koji nedostaju u njihovoj lokalnoj zajednici.
Sneg koji je noćas i jutros padao na području Grada Užica, kao i na teritoriji užičkih seoskih mesnih zajednica, nije izazvao veće probleme. U višim delovima grada formiran je snežni pokrivač od deset… […]
U organizaciji Muzičkog društva „Srpski Zlatoust“ i pod pokroviteljstvom Gradskog kulturnog centra i grada Užica, po treći put će biti organizovano tradicionalno veče frule pod nazivom „Duša frularskih priča“. U okviru bogatog muzičkog… […]
Brend ,,Plodovi Srbije” čije je sedište u selu Ježevica kod Čačka uskoro će postati bogatiji za api centar . Izgradnja prve sertifikovane api komore je pri kraju , a ponosna vlasnica brenda Danijela … […]
Sedamdesetogodišnji Rade Jocić, nekadašnji radnik fabrike Prvi Partizan Fasau, penzionerske dane u užičkom selu Buar provodi neumorno prikupljajući podatke o vremenu. Za prognoze samoukog meteorologa, meštani tvrde da su nepogrešive. Meštani Buara ne… […]
Plastične kese, samo ekološki ili i zdravsteni problem
16/10/2024
Autor:
Info Press
Izvor: InfoPress
Foto: TV Lav
Jedan od simbola vremena u kome živimo sigurno je plastika koja je svuda oko nas, a svest ljudi I saznanje o tome šta je plastika I kakva nam realna opasnost od nje preti počinje da se razvija tek poslednjih godina. I pored inicijativa da se zabrani upotreba plastičnih kesa činjenica je da se one I dalje koriste u nesmanjenom obimu I da , zbog dugotrajnog procesa razgradnje, predstavljanju ne samo ekološki već I zdravstveni problem u svetskim razmerama.
Plastične mase su produkti petrohemijske industrije, nastaju u toku proizvodnje nafte. Oko 10 odsto ukupne svetske proizvodnje nafte odlazi na proizvodnju plastičnih masa, a od toga 30 do 45 odsto se odnosi na proizvodnju plastičnih kesa. Njihova upotreba je godinama postala sve veća, a kako je to postao globalni problem, početkom ovog veka pojavile su se I inicijative za ukidanje lakih plastičnih kesa, usvajanjem konvencija ili zakona koji ograničavaju njihovu upotrebu. Pri tome se čini da se pre svega ima u vidu zaštitu životne sredine, a da je tek u drugom planu briga o zdravlju ljudi na koje plastične kese mogu značajno da utiču.
“Osnovni problem nastaje kada plastična kesa završi na deponiji jer se neće razgraditi na osnovne elemente jer je u njenoj strukturi polietilen, sintetički proizvod koji mikroorganizmi ne koriste u ishrani. Ona ostaje u tom obliku, a vremenom pod uticajem temperature I UV zračenja dolazi do prekidanja veza izmedju polimerai tako nastaju mikroplastične čestice. One su veličine 5 mm, a mogu biti I manje, kao što su nano čestice, a to je milioniti deo milimetra I one predstavjaju opasnost po zdravlje ljudi I ceo eko sistem”, objašnjava dr Jelena Mladenović professor organske hemije na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Plastične kese nisu samo ekološki problem. Usled odredjenih procesa dolazi do oslobadjanja nano čestica koje se nalaze I u vodi, vazduhu, zemljištu, a njih mnoge životinje unose u organizam namerno ili slučano pa se tako stvara zatvoreni krug I mogućnost da te čestice dopru I uljudski organizam. Te čestice nose odredjene mikroorganizme , bakterije I viruse pa dolazi do širenja infekcije, pojašnjava profesorka Jelena Tanasković I ističe da su odredjena istraživanja pokazala da ukoliko se te čestice duže vremena nalaze u organizmu mogu da dovedu čak i do promene u strukturi DNK.
“Mikroplastične čestice su prvi put 2022. godine detektovane u krvotoku čoveka kao I sve opasnosti koje one nose. Čak su detektovane I u fetusu što znači da ne postoje barijere. Jedini spas je sistemsko rešenje a to je zakonska regulativa koja uključuje obaveznu reciklažu. Dakle, plastičnu kesu koristimo više puta, ali onog trenutka kada dodje do stanja da postaje otpad ide na reciklažu, a to dalje znači da se u procesu pirolize ta plastična kesa vraća u prvobitnu molekulsku strukturu I ponovo se iz smolaste kuglice razvija nova plastična masa. Ali, osim reciklaže mora da se probudi svest kod svakog čoveka”, smatra Prof. dr Jelena Mladenović.
Kako bi se smanjila upotreba plastičnih kesa, a donekle I narastajuči ekološkoi problemi preporučena je ili potpuna zabrana ili plaćanje plastičnih kesa u trgovinama, ali čini se da se kese I pored plaćanja I dalje koriste u nesmanjenom obimu.
Pojedinii gradjani smatraju da ih treba zabraniti, drugi da treba da se koriste kao I do sada, a neki ih uopšte ne koriste jer upotrebljavaju papirne kese.
“Ja koristim plastične kese jer nikada ne nosim torbu, ali treba ih ukinuti jer su štetne”, kaže Nada iz Čačka.
Umesto plastičnih kesa trgovci nude biorazgradive kese, a to su takodje plastične kese kojima je samo dodat aditiv kako bi u prirodi uspele brže da se razgrade do najsitnijih delova što je I dalje plastika samo se ne vidi. Utvrdjeno je , medjutim da se samo ubrzava proces prelaska na mikroplastične čestice, a da u suštini problem ne rešava. Najbolje rešenje, smatra Profesorka Mladenović su tzv. biodegradabilne kese koje se prave od priroodnih sirovina celuloze ili skroba biljnog porekal od kukuruza ili krompira, ali to otvara dodatna pitanja kolike površine su potrebne da bi se zadovoljile sve naše potrebe I navike za korišćenjem kesa. One će se razgraditi na osnovne elemente ugljenik I vodonik, ali otvaraju se I druga pitanja kao što je upotreba hemikalija I drugih agrotehničkih mera. Jedino je sigurno da bi se na taj način izbegle mikropalstične čestice I posledice koje ostaju u dužem periodu. Rešenje bi mogli biti I pamučni cegeri , a iznad I pre svaga je budjenje svesti kod ljudi da kese koristimo, samo koliko je potrebno a da potom one idu u process reciklaže.
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Plastične kese, samo ekološki ili i zdravsteni problem". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Praksa je pokazala da gradjani vole da se pitaju , odnosno da daju svoje sugestije I predloge o izgradnji nekih infrastrukturnih objekata koji nedostaju u njihovoj lokalnoj zajednici.
Sneg koji je noćas i jutros padao na području Grada Užica, kao i na teritoriji užičkih seoskih mesnih zajednica, nije izazvao veće probleme. U višim delovima grada formiran je snežni pokrivač od deset… […]
U organizaciji Muzičkog društva „Srpski Zlatoust“ i pod pokroviteljstvom Gradskog kulturnog centra i grada Užica, po treći put će biti organizovano tradicionalno veče frule pod nazivom „Duša frularskih priča“. U okviru bogatog muzičkog… […]
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.