Pet crnih ekoloških tačaka Srbije

Nijedan od pet najvećih ekoloških problema Srbije nije od juče i ne može se rešiti već sutra. Ali iako na prvi pogled nije toliko uočljivo, Srbija je na putu da ih umanji i reši. Ovo su optimistične reči direktora Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filipa Radovića nakon što smo identifikovali pet ključnih problema koji ugrožavaju život građana i životnu sredinu naše zemlje: aerozagađenje, otpadne vode u gradovima, reke i jezera zatrpani đubretom, nestajanje šuma i gradnja mini-hidroelektrana.

Zagađenje vazduha u Srbiji ima alarmantne razmere. Od toga da rezultati merenja koncentracije polutanata pokazuju da je Beograd nekada najzagađenija prestonica u svetu, preko toga da, na primer, građani Valjeva i Užica duže od trećine godine udišu vazduh pun PM čestica koje je SZO proglasila odgovornim za preuranjenu smrt više od 5.000 ljudi svake godine u Srbiji, do toga da je nedavno, u jednom od pikova zagađenja, vazduh u Boru ocenjen kao opasan po život.

Dominantni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su individualna ložišta, ali se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja, ukazuje Radović. Jednostavno, to nije kao kada padne sneg, pa pričamo da li hoćemo ili nećemo da ga očistimo. Neophodna su sistemska rešenja i mislim da je Srbija sazrela da u tom smislu prati tekovine EU. Vlada Srbije je formirala Radnu grupu za smanjenje aerozagađenja na čijem je čelu premijerka, EPS je počeo da ulaže stotine miliona evra u projekte smanjenja zagađenja čiji su izvor njihova postrojenja, mnoge lokalne kotlarnice na ugalj i mazut se gase i prelaze na biomasu i gas, subvencionišu se lokalni projekti poboljšanja energetske efikasnosti i od ove godine prvi put kupovina hibridnih vozila… Potrebno je vreme da građani osete efekte, ali ovo je put – kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Pored vazduha, koji možemo bukvalno da vidimo i osetimo, žitelje pogotovo većih gradova davi i smrad koji dolazi iz reka. Frapantno za 21. vek, ali u pojedinim mestima Srbije, naročito uz Dunav i Savu, fekalne kanalizacije izlivaju se direktno u reke! Još zapanjujući podatak je da je Beograd verovatno jedina evropska prestonica bez postrojenja za preradu otpadnih voda, pa tako godišnje u dve reke na kojima leži izlije oko 60.000 olimpijskih bazena fekalija!

Tačno je, ali Beograd sada konačno pravi sistem za preradu otpadnih voda, a takvi projekti postoje i realizuju se od Subotice do Vranja. Naime, nacionalni investicioni plan predsednika Republike predvideo je da se do 2025. godine uloži milijardu evra u ovu oblast. To je veoma značajno, jer će nam omogućiti da imamo čistiju vodu u gradovima, ali će biti i veliki generator novih radnih mesta – ohrabruje Radović.

Da scene u kojima nebrojena količina plastike pliva po površini vode nisu rezervisane samo za Gang, nego su, nažalost, prisutne i na srpskim rekama i jezerima, pokazala je prošlogodišnja velika ekološka akcija “Blica” u kojoj je sa više lokacija na 11 reka i pet jezera odneto blizu 2.000 kubika otpada.

Jedna reč i jedan posao dovešće do toga da takve scene nemamo na našim rekama i jezerima: reciklaža! Od 2012. godine do danas dupliran je koeficijent reciklaže ambalažnog otpada. Dok smo 2013. reciklirali 20 odsto, prethodne godine smo se približili cifri od blizu 60 procenata reciklirane ambalaže, što je ogroman pomak. Zasigurno je zadatak za novog ministra ekologije da donese odluku o fundamentalnoj promeni sistema i nadam se da će se odlučiti za depozitni sistem povraćaja ambalaže, što bi uključivalo da svaku ambalažu potrošač može vratiti i dobiti naknadu – smatra Radović.

Kao da klimatske promene zbog kojih šume u svetu nestaju nisu dovoljne, u Srbiji čitamo naslove o nekontrolisanoj seči zelenila u Beogradu, na Fruškoj gori, u Smederevskoj Palanci ili Aleksincu. S druge strane, Zakon o zaštiti životne sredine nalaže lokalnim samoupravama obavezu da usvoje odluku o upravljanju zelenim površinama, ali to je učinio tek mali broj gradova i opština.

Svake godine u svetu nestane površina šume veličine Austrije. Ekstremne klimatske promene mogu biti sprečene sadnjom milijardu hektara šuma, čime bi količina ugljen-dioksida u atmosferi bila smanjena za 25 odsto. Zbog mogućnosti da apsorbuje ugljen-dioksid, drveće je važno oružje u borbi protiv sve viših temperatura. Konačno, najbolji način da udišemo bolji vazduh i smanjimo efekte aerozagađenja jeste da radimo na pošumljavanju i ozelenjavanju urbanih sredina – jasan je direktor Agencije.

Kao nijedan pre njega, peta ekološka crna tačka Srbije podigla je pravu bunu građana – gradnja mini-hidroelektrana koja zacevljenjem reka predstavlja ekspresnu devastaciju prirode i živog sveta u vodotokovima i priobaljima. Obimno istraživanje Svetske organizacije za prirodu WWF Adria pokazalo je da je rekama u Srbiji, naročito brdsko-planinskim, na kojima su izgrađene MHE, načinjena nepovratna šteta i održivost njihovih ekosistema je snižena.

– Ovo je kompleksno pitanje. Ne možemo anatemisati jedan obnovljivi izvor energija zbog neodgovornog ponašanja pojedinaca. Pre svega, moramo da eliminišemo neodgovorne investitore koji će zarad profita čitavu reku staviti u cev. S druge strane, ne treba da odbacimo taj energetski potencijal jer, na primer, u Švajcarskoj i Austriji postoje hiljade mini-hidroelektrana koje rade tako da ne ugrožavaju prirodu i životnu sredinu – zaključuje Filip Radović.

#ekologija, #mhe, #vazduh

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.