Partizan je ove sezone uspeo da vrati Željka Obradovića, čoveka koji je doneo jedinu evropsku krunu u istoriji naše klupske košarke, ne samo crno-belih, a predsednik kluba Ostoja Mijailović je na osnovu svega što je uradio prethodnih godina dobio poverenje kluba i zaslužen mandat na još pet godina.
Pri kraju ove 2021. godine vreme je za svođenje računa, da se podvuče crta i vidi šta je učinjeno i ostvareno, što je predsednik Partizana i učinio gostujući u jednom podkastu.
Koliko je teško obezbediti funkcionisanje kluba?
– Svako vreme nosi svoje breme. Uvek nam se čini da je danas teže. Jedna stvar je ostala – veće su nam želje od mogućnosti. Ako ne ispunjavate želje, bez obzira šta uradili, uvek se želi više. U Evroligu, pa TOP 8, pa Fajnal for. Tako je u životu. I Partizan i Crvena zvezda su osnovani 1945, zamišljeni su da funkcionišu drugačije. Zemlja je bila drugačija. Finansijski je možda bilo lakše tada. Sada je drugačije. Sada klubovi funkcionišu niti kao prvitni niti kao državni klubovi. Partizan i Zvezda su kulturna nasleđa. Ako želite da privatizujete neke klubove… Nijedan navijač Partizana i Zvezde ne može da zamisli život bez njih, a kada neko privatizuje… Mi imamo milione navijača. Teško je postići konsenzus. Mnogo je otvorenih pitanja. Klubovi bi lakše funkcionisali kada bi bili privatni klubovi. Neki ljudi koji vode klubove žive od toga. Pojedini predsednici klubova žive od tih klubova koje upravljaju, odnosno od državnog novca – rekao je Mijailović.
Da li je teže u biznisu ili sportu?
– Ako ste posvećeni poslu svuda je podjednako teško. Bio sam posvećen i u školi i u vojsci, kasnije i u biznisu, pa politici, pa sportu. U sportu je jako teško obezbediti sredstva, uslove za klub. Odnos sa javnosti, sa navijačima, mora se voditi računa o svakom koraku. Grešku ne plaćate sami. Drugačija je odgovornost. U biznisu sami plaćate. U sportu nije tako. Potrebna je vizija – rekao je Mijailović, pa dodao:
– Danas Partizan znatno manje duguje nego kada sam preuzeo klub. Nije normalno dugovati
Kako je Mijailović ušao u sport?
– Navijač sam Partizana bio kao dete. Trenirao sam fudbal, i veliki i mali, sve dok nisam imao prelom noge. Uvek sam želeo da idem na utakmice Partizana. Otac nije želeo da me pusti na jednu utakmicu osamedesetih. Jedan veliki navijač iz Gornjeg Milanovca je tražio od mog oca da me pusti. Išao sam auto-stopom. Atmosfera je bila neverovatna, ostavilo je sve na mene velik utisak. Gledao sam kasnije Partizan u Pioniru. Kada sam ušao nisam mogao da verujem šta se dešava, nikada nisam to osetio ni na jednom mestu. Taj pečat mi je ostao. Došao sam u klub da pomognem. Doneo sam svoj novac kada nije bilo nijednog eura u kasi. Od tog novca smo svi tada krenuli. Nikada se nisam pokajao. Gledao sam da uživam u svemu tome.
Dodao je Mijailović da je najbolje da klubove vode ljudi koji su biznismeni i oni koji iza sebe imaju uspehe u toj sferi.
– Najgore je kada klubove vode oni koji nisu imali uspeha ni u biznisu, ni u sportu ni u politici i samo napadaju druge.
Govorio je Mijailović i o domaćinskoj potrošnji novca u Partizanu.
– Ja za četiri godine nikada nisam platio privatni ručak sa klupskog računa, nikada nisam putovao na račun kluba, apsolutno nisam bio trošak klubu. Dakle, imate privatnu kompaniju, u istu rečenicu ne može da stane dugovati. Šta znači dugovati? Ja mislim da je to neodgovornost. Mislim da je to loša navika. Mislim da je to nehigijenski – rekao je Mijailović pa dodao:
– Kada vi tri puta ne uhvatite lopova da krade, on četvrti put kad dođe on nema osećaj da krade. On ima osećaj da je to njegov biznis. Tako je isto i u sportu. Ako vas neko ne zaustavi da radite takve stvari, vi onda veoma spokojno reagujete na konstataciju: Je li normalno dugovati? Pa nije normalno.
Podsetio je predsednik Partizana na izjavu čuvenog trenera crno-belih Duška Vujoševića.
– Ja sam čovek koji nikada u životu nije tražio alibi nego je uvek tražio način. To sam u biznisu naučio, da postoje dve stvari u životu. Ili ćete da tražite izgovor ili način. Izgovori vas vode u ćorsokak, a način vas vodi napred. Najgore je u životu braniti svoju poziciju, najnezahvalnije je govoriti nekada o sebi. To je Duško Vujošević u nekoj emisiji rekao: “Ako se Ostoja povuče, pitanje šta će biti sa Partizanom”. Mislim da je tu i dovođenje Željka Obradovića stavilo pečat na ono šta klub može, šta klub želi i šta klub očekuje u budućnosti – poručio je Mijailović.
– Prošla godina je bila užasno teška i ne krivim ni Trinkijerija niti bilo koga drugog. Imate osećaj da vam je nešto oduzeto, a nemate alate da se borite protiv toga. Ne mogu da tvrdim da bismo se vratili, ali biti prvi u naletu sa sve navijačima. Nedostajalo nam je mesec dana da ostvarimo snove. Ponosan sam da je klub ostao zajedno. Izdržao sam sve pritiske. Ne moram da budem u medijima da bi se znalo za mene, ponosan sam na to što jesam, a teško je govoriti o sebi.
Dolazak sportskog direktora Zorana Savića i Željka Obradovića obradovao je sve navijače, zatresao je Evropu.
– Imali smo težak raspored, gubili utakmice, menjali trenere. Bio sam siguran da će biti jako teško u januaru i februaru. Ali sam odlučio da na vreme organizujemo sledeću sezonu. I bilo je teško raditi pod pritiskom organizovanih navijački grupa koje su kasnije odgovarale pred zakonom, kao i pred nekim ljudima. Dolaskom Savića poslali smo poruku javnosti. Razmišljali smo o treneru. Kada sam mu rekao da želim da se vrati Željko Obradović rekao mi je da bi voleo da vozi Formulu jedan, ali da to tako ne funkcioniše. Kada smo završili dolazak Obradovića to mi je jedan od najsrećnijih momenata u životu. Imali smo dva sastanka, imao sam osećaj u stomaku da će prihvatiti. Knjige će pisati o tome šta je on uradio.
Bilo je i problema sa određenim navijačkim grupama…
– Bilo je voditi klub kao kada ste na nekoj lepoj plaži i aktivira se vulkan. Ali, ja imam svoje principe i nisam želeo da odustanem i da se povučem zarad kluba.
O Dušku Vujoševiću?
– Ima veliko moje poštovanje iako ne podržavam neke njegove stavove, ali izuzetno cenim njegovo mišljenje, ostavio je veliki sportski trag u klubu. U jednom momentu se nismo razumeli. Kako je vreme prolazilo bilo mi je sve jasnije šta je govorio i kroz šta je sve prolazio da bi Partizan išao unapred. Danas nemamo taj problem, imamo fantastičan odnos sa navijačima. Ali imamo situaciiju gde će neko ko je platio 500 evra kartu bacio predmet na parket i doći će kazna od 15.000 evra. To ne mogu da razumem. Šta se tačno dobija sa tim? Prihod od karata sa te utakmice bio je manji od kazne. Zato će karte biti skuplje ubuduće.
O navijačima…
– Ko nije bio na utakmicama Partizana ne zna šta je ljubav, za razliku od obične publike. Naša publika je poznata širom Evrope. Kada su neke jake utakmice, zamislite kada se skupi 17.000- 18.000 ljudi i krene navijanje. To mnogi nisu doživeli u životu. Čak su i neki mlađi naši igrači imali problem, veliki je to pritisak.