Među brojnim prodavcima na Novogodišnjem bazaru u Čačku svoje mesto ima i Predrag Nikolić koji je karijeru uspešnog plesača zamenio trgovinom. Duže od 20 godina bavi se prodajom garderobe. Roba je kvalitetna , a asortiman širok. I zadovoljan je kaže, ali ne zaboravlja svoj početak kada je mislio da će mu plesač latinoamerički igara biti osnovni i jedini poziv.
Šezdesetjednogodišnjeg Predraga Nikolića iz Čačka možete sresti ovih dana u samom centru grada na Novogodišnjem bazaru . Posao dobro ide , i pored krize koja se poslednjih godina oseća među stanovništvom . Kupuje se , priča, i zadovoljan je. , ,Što tiče mene i prodaje, verujte mi , isto je. Može da se živi, mogu da se plaćaju računi, troškovi. Živi se. Ipak, oseća se malo kriza poslednjih godina među kupcima . Trgovina je slobodna , prodaje se, plaćaju se porezi. Robu navbavljamo u Turskoj , Instanbulu. Nabavljamo i u veleprodaji , do Pančeva odemo, ali većinom se ide za Tursku”, priča Nikolić.
Nikolić je otac dvoje odrasle dece . Kćerke koja živi sa porodicom u Italiji . Sin je ostao u Čačku , radi u piceriji Galerija i stasao je u dobrog i poštenog momka. Supruga i on ponosni su na naslednike i druga priznanja mu ne trebaju, kaže Nikolić. ,, Ćerka mi je u Italiji. Pored Venecije živi, udala se . Ona je medicinski radnik, fizioterapeut. Udala se za našeg čoveka koji živi tamo. Njegovi su pre 33 godine otišli, on je rodjen tamo. Imaju svoju kuću, svoj posao , zet mi radi, prezadovoljan sam. Uskoro posatajem deda , u januaru. Imam i sin a. On je i fudbaler i radi kao kulinar u restoranu Galerija. Već četiri godine. Supruga radi , zaposlena”, rekao nam je naš ljubazni domaćin.
Kada pogleda svoju porodicu danas vredelo je napustiti ples koji je bio njegova najveća životna preokupacija. Ipak, to je bilo divno vreme i neće ga nikada zaboraviti. Počeo je sa 15 godina da igra u KUD- Dule Milosavljević Žele koje je ovih dana obeležilo dugih 90 godina postojanja. I Nikolić je bio među zvanicama da uveliča slavlje. ,, Folklor sam počeo da igram sa 15 godina u KUD-u ,,Dule Milosavljević- Žele”. Tu sam igrao od 1977. do 1984. Imali smo proslavu, 90 godin a gde je bilo prelepo. Imali smo druženje u 11 sati u prostorijama KUD-a. Bilo je prelepo, bilo je suza , nismo se videli po 30 godina. Iz Švajcarske su došli, iz Beograda. Posle je bio svečani koncert u hali Borac. Bilo je više od 3000 posetilaca. Mi stariji igrači smo imali počasn a mesta, dobili smo zahvalnice. Posle toga smo imali druženje u hotel Moravi. Posle Žela sam prešao u Abrašević gde sam bio 10 godina. Pokojni Slović nam je bio koreograf. I ja sam jedan od koreografa bio”, seća se bivši plesač.
Od Žela preko Abraševića do plesnog ansambla Doma kulture u Čačku. Od tog momenta krenuo je da niže uspehe, moglo bi se reći vrtoglavom brzinom. Seća se Margite iz plesnog kluba Lujo Davičo iz Beograda, Plesne škole Davidov, poznanstva sa Đoletom Đoganijem , jednog lepog vremena koje u njegovim sećanjim ne bledi ni dan danas. ,, Sticajem okolnosti došla je Margita Savović, bivši koreograf u baletskom klubu i trebalo je za neku predstavu pet igrača i ona je izabrala mene . Posle tog a došao je Marselj Davidov iz Beograda i posmatrao nas. Pitao me da li bi se ti bavio profesionalno pleso. Ja kažem može. Onda on pita da li bi ti završio za instruktora plesa. Ja kažem može. I tako sam ja krenuo. Kao instruktor plesa počeo sam da radim 1989. godine u Kruševcu u osnovnoj školi, u Ivanjici i Arilju. Putovao sam iz Čačka i tako smo krenuli. Inače , u Užicu sam pet godin a vodio plesni klub i doneo sam im državno prvenstvo tadašnje države Srbije i Crne Gore. Zatim se došlo na ideju da se osnuje plesni klub , takmičarski. Klub su vodili Milan Krunić Marija, sada udato Lazarević.Oni počeli da se takmiče u Beogradu za PK Vračar. Ja sam se za Lunu takmičio i jedan sam od prvih takmičara u seniorskoj konkurenciji i imao sam uspeha. Bio sam drugi u Nišu. Imao sam uspeha u Novom Sadu. U Jagodini sam zauzimao prva mesta sa plesnim ansamblom. Mogu da se pohvalim Đogani je tada imao svoju plesnu grupu, on je bio četvrti, a ja sam bio prvi. To mi je ostalo u dobrom sećanju. Međutim, kasnije sam se oženio, dobio decu. Kriza je počela”, kazao nam je Nikolić.
On je osnivač plesnog kluba Habanera . Četiri godine sedište kluba je bilo u prostorijama tadašnjeg Doma vojske u Čačku. Ali nije isto biti plesač i trener, a istovremeno dodatno brinuti o administraciji i drugim poslovima . ,,Kad imaš svoj klub. Onda moraš celokupnu situaciju da pratiš. Plaćaš i putovanja, i kotizaciju. Već je to institucija. A biti dobar plesač, nije jednostavno”, priča Nikolić. Dodaje da na publiku utisak ostavlja celokupna pojava u okviru čega je i ponašanje na sceni. ,,Za ples moraš prvo da budeš pismen , da poznaješ ritam, tehniku i stil, i scensko ponašanje. Ne možeš ako je ritam za Ča ča ča da igraš Sambu ili Rumbu. Zna se. Svaki korak ima svoj ritam. Ja sam se takmičio u latinoameričkim plesovima. Tu mora da bude rada. Ja i moja partnerka smo puno radili. Ona je sada u Čikagu. Udata je za sveštenika, ima četvoro dece i vodi plesnu školu”, objašnjava Nikolić.
Imao je naš sagovornik ponuda da karijeru nastavi u Australiji, ali nije prihvatio. I ne kaje se . Najveća nagradu mu je stabilna porodica i lepo vaspitana deca i to se ne može nadomestiti nikakvim priznanjima, nastupima na predivnim svetskim podijumima , kojih je priznaje bilo dosta. Danas Predrag Nikolić istinski uživa u svemu što je postigao. Trgovina mu je sada prioritet. Ima svoje prijatelje Čačane sa kojima nikada nije imao problema . Ni kada je, bio na vrhuncu slave u plesu, ni sada kada uspešno trguje i pored ne baš sjajnih uslova na polju ekonomije.
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Od plesača do uličnog prodavca ". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
Čirkovića vodenica je najstarija u čačanskom kraju i čuva tradiciju mlevenja brašna na potočari dugu skoro vek i po. Nalazi se u Atenici . I danas radi, ali mnogo manjim intezitetom. Za većinu … […]
Na konkursu mogu učestvovati privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji pružaju usluge smeštaja u salašima, etno kućama ili seoskim turističkim domaćinstvima.
Kulturni centar opštine Lučani u saradnji sa peduzećem ,,MB Nemenska” Lučani i opštinom upriličiće doček Pravoslavne Nove godine na platou Doma kulture u Lučanima. Posetioci će imati priliku i da pogledaju novogodišnji bazar. … […]
Među brojnim prodavcima na Novogodišnjem bazaru u Čačku svoje mesto ima i Predrag Nikolić koji je karijeru uspešnog plesača zamenio trgovinom. Duže od 20 godina bavi se prodajom garderobe. Roba je kvalitetna , a asortiman širok. I zadovoljan je kaže, ali ne zaboravlja svoj početak kada je mislio da će mu plesač latinoamerički igara biti osnovni i jedini poziv.
Šezdesetjednogodišnjeg Predraga Nikolića iz Čačka možete sresti ovih dana u samom centru grada na Novogodišnjem bazaru . Posao dobro ide , i pored krize koja se poslednjih godina oseća među stanovništvom . Kupuje se , priča, i zadovoljan je. , ,Što tiče mene i prodaje, verujte mi , isto je. Može da se živi, mogu da se plaćaju računi, troškovi. Živi se. Ipak, oseća se malo kriza poslednjih godina među kupcima . Trgovina je slobodna , prodaje se, plaćaju se porezi. Robu navbavljamo u Turskoj , Instanbulu. Nabavljamo i u veleprodaji , do Pančeva odemo, ali većinom se ide za Tursku”, priča Nikolić.
Nikolić je otac dvoje odrasle dece . Kćerke koja živi sa porodicom u Italiji . Sin je ostao u Čačku , radi u piceriji Galerija i stasao je u dobrog i poštenog momka. Supruga i on ponosni su na naslednike i druga priznanja mu ne trebaju, kaže Nikolić. ,, Ćerka mi je u Italiji. Pored Venecije živi, udala se . Ona je medicinski radnik, fizioterapeut. Udala se za našeg čoveka koji živi tamo. Njegovi su pre 33 godine otišli, on je rodjen tamo. Imaju svoju kuću, svoj posao , zet mi radi, prezadovoljan sam. Uskoro posatajem deda , u januaru. Imam i sin a. On je i fudbaler i radi kao kulinar u restoranu Galerija. Već četiri godine. Supruga radi , zaposlena”, rekao nam je naš ljubazni domaćin.
Kada pogleda svoju porodicu danas vredelo je napustiti ples koji je bio njegova najveća životna preokupacija. Ipak, to je bilo divno vreme i neće ga nikada zaboraviti. Počeo je sa 15 godina da igra u KUD- Dule Milosavljević Žele koje je ovih dana obeležilo dugih 90 godina postojanja. I Nikolić je bio među zvanicama da uveliča slavlje. ,, Folklor sam počeo da igram sa 15 godina u KUD-u ,,Dule Milosavljević- Žele”. Tu sam igrao od 1977. do 1984. Imali smo proslavu, 90 godin a gde je bilo prelepo. Imali smo druženje u 11 sati u prostorijama KUD-a. Bilo je prelepo, bilo je suza , nismo se videli po 30 godina. Iz Švajcarske su došli, iz Beograda. Posle je bio svečani koncert u hali Borac. Bilo je više od 3000 posetilaca. Mi stariji igrači smo imali počasn a mesta, dobili smo zahvalnice. Posle toga smo imali druženje u hotel Moravi. Posle Žela sam prešao u Abrašević gde sam bio 10 godina. Pokojni Slović nam je bio koreograf. I ja sam jedan od koreografa bio”, seća se bivši plesač.
Od Žela preko Abraševića do plesnog ansambla Doma kulture u Čačku. Od tog momenta krenuo je da niže uspehe, moglo bi se reći vrtoglavom brzinom. Seća se Margite iz plesnog kluba Lujo Davičo iz Beograda, Plesne škole Davidov, poznanstva sa Đoletom Đoganijem , jednog lepog vremena koje u njegovim sećanjim ne bledi ni dan danas. ,, Sticajem okolnosti došla je Margita Savović, bivši koreograf u baletskom klubu i trebalo je za neku predstavu pet igrača i ona je izabrala mene . Posle tog a došao je Marselj Davidov iz Beograda i posmatrao nas. Pitao me da li bi se ti bavio profesionalno pleso. Ja kažem može. Onda on pita da li bi ti završio za instruktora plesa. Ja kažem može. I tako sam ja krenuo. Kao instruktor plesa počeo sam da radim 1989. godine u Kruševcu u osnovnoj školi, u Ivanjici i Arilju. Putovao sam iz Čačka i tako smo krenuli. Inače , u Užicu sam pet godin a vodio plesni klub i doneo sam im državno prvenstvo tadašnje države Srbije i Crne Gore. Zatim se došlo na ideju da se osnuje plesni klub , takmičarski. Klub su vodili Milan Krunić Marija, sada udato Lazarević.Oni počeli da se takmiče u Beogradu za PK Vračar. Ja sam se za Lunu takmičio i jedan sam od prvih takmičara u seniorskoj konkurenciji i imao sam uspeha. Bio sam drugi u Nišu. Imao sam uspeha u Novom Sadu. U Jagodini sam zauzimao prva mesta sa plesnim ansamblom. Mogu da se pohvalim Đogani je tada imao svoju plesnu grupu, on je bio četvrti, a ja sam bio prvi. To mi je ostalo u dobrom sećanju. Međutim, kasnije sam se oženio, dobio decu. Kriza je počela”, kazao nam je Nikolić.
On je osnivač plesnog kluba Habanera . Četiri godine sedište kluba je bilo u prostorijama tadašnjeg Doma vojske u Čačku. Ali nije isto biti plesač i trener, a istovremeno dodatno brinuti o administraciji i drugim poslovima . ,,Kad imaš svoj klub. Onda moraš celokupnu situaciju da pratiš. Plaćaš i putovanja, i kotizaciju. Već je to institucija. A biti dobar plesač, nije jednostavno”, priča Nikolić. Dodaje da na publiku utisak ostavlja celokupna pojava u okviru čega je i ponašanje na sceni. ,,Za ples moraš prvo da budeš pismen , da poznaješ ritam, tehniku i stil, i scensko ponašanje. Ne možeš ako je ritam za Ča ča ča da igraš Sambu ili Rumbu. Zna se. Svaki korak ima svoj ritam. Ja sam se takmičio u latinoameričkim plesovima. Tu mora da bude rada. Ja i moja partnerka smo puno radili. Ona je sada u Čikagu. Udata je za sveštenika, ima četvoro dece i vodi plesnu školu”, objašnjava Nikolić.
Imao je naš sagovornik ponuda da karijeru nastavi u Australiji, ali nije prihvatio. I ne kaje se . Najveća nagradu mu je stabilna porodica i lepo vaspitana deca i to se ne može nadomestiti nikakvim priznanjima, nastupima na predivnim svetskim podijumima , kojih je priznaje bilo dosta. Danas Predrag Nikolić istinski uživa u svemu što je postigao. Trgovina mu je sada prioritet. Ima svoje prijatelje Čačane sa kojima nikada nije imao problema . Ni kada je, bio na vrhuncu slave u plesu, ni sada kada uspešno trguje i pored ne baš sjajnih uslova na polju ekonomije.
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Od plesača do uličnog prodavca ". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Čirkovića vodenica je najstarija u čačanskom kraju i čuva tradiciju mlevenja brašna na potočari dugu skoro vek i po. Nalazi se u Atenici . I danas radi, ali mnogo manjim intezitetom. Za većinu … […]
Na konkursu mogu učestvovati privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji pružaju usluge smeštaja u salašima, etno kućama ili seoskim turističkim domaćinstvima.
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.