Između 20 i 25 odsto populacije, povremeno ili svakodnevno uzima neki od preparata benzodijazepina, odnosno sedativa. U zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod deset odsto. Zloupotreba lekova je češća kod žena nego kod muškaraca, dok se poslednjih godina uzrasna granica sve više pomera ka mlađim generacijama. Mladi češće istovremeno uzimaju više lekova i nedozvoljenih supstanci, piše Politika u svom štampanom izdanju.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na to da se najviše zloupotrebljavaju anksiolitici i hipnotici, odnosno lekovi iz grupe sedativa, a odmah iza njih su antidepresivi.
Zloupotrebljavaju se i druge klase lekova poput opioida (metadon, hidrokodon, oksikodon, buprenorfin) i stimulansa (amfetamin, metilfenidat) ali i drugi preparati, kao što su nazalni dekongestivi, sedativni antihistaminici i antikonvulzivi.
Osim toga, lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta mogu biti korišćeni kao oni koji prethodne supstancama zloupotrebe.
Svojevremeno je rađeno istraživanje o zloupotrebi lekova među studentskom populacijom i došlo se do veoma upozoravajućih podataka. Samardžić je istakao da, iako bi se očekivalo da su studenti medicine manje skloni uzimanju lekova iz ove grupe, podaci pokazuju da je čak 22 odsto studenata i 25 odsto studentkinja uzimalo neki od preparata iz grupe sedativa za potrebe ublažavanja studentskog stresa.
Faktori rizika za pojavu zavisnosti predstavljaju velike doze leka, duži period upotrebe, kao i nagli prekid uzimanja medikamenta. Prema podacima iz 65 zemalja, Srbija i Hrvatska su među zemljama sa najvišim stopama potrošnje lekova.
posebno uočava značajno povećanje upotrebe alprazolama i dijazepama u 2020. i 2021. godini, tokom pandemije sa porastom potrošnje većom od 25 odsto. Međutim u 2022. zabeleženo je smanjenje za oko 6,5 odsto, što je svakako dobar pokazatelj.