Narodni običaji za Božić godinama unazad nisu se promenili. Prilagođavaju se sredinama u kojima se slavi ovaj najradosniji hrišćanski praznik I naravno mogućnostima da li se Božić slavi u gradu ili na selu. I nekad i sad pozdrav je isti, božićna pečenica i česnica su važne, a položajnik veoma poštovan.
Pripreme za Božić počinju na tucindan. Sprema se bogatjja trpeza nego obično . Cela porodica je na okupu. Prv a osoba koja uđe na ovaj praznik u kuću je položajnik, njdraži gost.
,, On predstavlja dolazak Bogo Mladenca . To je simbolika . Znači da će ući Bogo Mladenac u svaki dom I baš je taj položajnik nekada dogovorena poseta, a nekada I ne, ali je veoma važno ko će vam na Božić ući prvi u kuću . Da li će to da bude zdravo, napredno, muško dete , odrastao čovek, ali mora da bude čovek sa dobrim karakteristikama, dobrog zdravlja kako bi to svoje zdravlje preneo I na ukućane”, kaže Snežana Šaponjić Ašanin , etnolog.
Bogatom trpezom na Božić želimo da podstaknemo simbolično da nam tako bude bogata godina I druge trpeze jer je I hrana izvor života.Priprema se pečenica koja se peče na Badnji dan , a česnica se mesi na Božić, priča naša sagovornica .
,, Ko poštuje post, ko je postio 40 dana , on se na božić izutra posle liturgije , molitve, unošenja badnjaka omrsi najpre tom, baš božićnom pečenicom. Ako se priprema pečenica kupuje se pečenje, meso , jer trebalo bi da bude mesa na trpezi. Česnica je važna . Ona predstavlja simbol žita, nove rodne godine . Česnica se diže u vis, ona se okreće u smeru okretanja Sunca…”, reči su Ašanin.
Božić pada u vreme zimskog solsticija kada je Sunce najslabije kada dani počinju da budu duži . Pripremamo se za novu agrarnu godinu . Sve je vezano sa prirodom , priroda je vezeno sa religijom , sa čovekom , sa životnim krugom I sve ima duboku simboliku , kaže etnolog Snežana Ašanin .
Običaji kažu da na Božić valja rano ustati , dočekati Sunce na nogama. Od toga kako ono bude grejalo takva će nam biti I letina , odnosno tako će nam godina biti rodna.