Grad Užice i Narodni muzej, odavanjem pošte i polaganjem venaca na spomenik žrtvama, obeležili su 83. godišnjicu eksplozije u Partizanskoj fabrici oružja i municije. Fabrika je radila u periodu Užičke republike do 22 novembra 1941. godine kada se dogodila tragedija u kojoj je nastradala čitava smena radnika i civila zatečenih u skloništu. Parastos poginulima služili su sveštenici užičke crkve.
Svake godine, pa tako i ove, obeležena je 83 godišnjica tragično nastradalim radnicima i građanima u Fabrici oružja i municije 22. novembra 1941. godine. U ovoj tragediji izginula je čitava smena radnika fabrike municije kao i civili koji su se tu sklonili da bi se spasili od bombardovanja:
-Tragedija koja se ovde dogodila pre 83 godine, za nas u gradu Užicu jedna je od najvećih, jer je živote u jednom danu izgbilo 120 ljudi. Njihovu žrtvu nikada ne smemo zaboraviti i naš je zadatak da čuvamo sećanje na njihovo stradanje. U obavezi smo da generacijama koje dolaze ostavimo svest o tome kolika je njihova žrtva bila, ali ne samo njih već i svih stradalih u borbi za slobodu. To je naša prošlost koju moramo pramtiti zarad sadašnjosti i budućnosti – rekao je Rajko Radosavljević zamenik gradonačelnice Užica.
U podzemnim prostorijama izgrađenim neposredno pred početak Drugog svetskog rata, za potrebe trezora Nardone banke Kraljevine Jugoslavije, posle ulaska partizanskih jedinica u Užice, po naređenju Vrhovnom štaba, taj prostor je adaptiran za potrebe Fabrike oružja i munije, jedine te vrsta u tada porobljenoj Evropi. Eksplozija koja se dogodila 22. novembra oko 15 h buknula je lančano i proširila se na oba tunela. Eksplozija je u talasima trajala i narednog dana. U eksploziji je poginulo oko 120 lica, od kojih je poznato 111 imena, 62 civila i 49 radnika.- Medju njima je bila i Stana Antonijević:
-Ovde je život izgubila moja baka Stana Antonijević. Ona je eskploziju preživela, ali pošto su vrata bila zatovrena, kako su mi pričali, da se eksplozija ne bi širila, nju su kada su otvorili vrata našli tu pore sa krpom preko lica. Tog dana nije trebala ni da radi u Trezoru. Na žalost sudbina joj je namenila drugačiji kraj- priča nam unuk Dragiša Filipović.
Na spomenik poginulima u trezoru Narodnog muzeja Užice vence i cveće položili su potomci i prijatelji žrtava eksplozije, udruženja boraca, potomaka ratnika, predstavnici Grada Užica, Gradske opštine Sevojno, predstavnici Vojske Srbije, kao i predstavnici političkih partija.