Proteklih dana oglasili su se zabrinuti građani koji navode da su ih telefonom pozivale osobe i raspitivale se o njihovom zdravstvenom stanju. Interesuje ih ko stoji iza tih poziva i u koju svrhu se, u vreme epidemije, takve informacije prikupljaju. U firmi na koju upućuju građani, nisu želeli da govore. To, međutim, nije usamljen slučaj, ali se postavlja pitanje da li se takvim pozivima, osim što se uznemiravaju građani, krše i zakoni.
Pomažu na daljinu, nude proizvode koji leče i neizlečive bolesti, nude preparate koji podmlađuju, obećavaju čuda… Gotovo da nema čoveka kojem bar jednom nije pozvonio telefon sa takvom ponudom.
“Javila mi se neka žena i rekla da je iz nekog centra za zdravlje i da li imam neke tegobe. Ja onako ne razmišljajući kažem, malo me leđa bole ujutru kad ustanem i tako. Javiće vam se neki čovek koji se razume u to da vas posavetuje i nema problema ne morate nigde da idete. I stvarno se javio neki čovek, krenuo da me ispituje”, prenosi svoje iskustvo građanin.
Drugi je izričit da na to nemaju pravo, da su to privatni podaci i da o tome treba da se vodi računa.
“Nude sve i svašta, ali ja prekidam vezu i ništa me ne interesuje od toga”, naglašava jedna građanka.
Zdravstvene usluge se ne pružaju preko telefona
U zdravstvenoj inspekciji nisu upoznati s tim slučajem ali kažu da je Zakon o zaštiti zdravlja jasan: zdravstvene usluge mogu da pružaju samo zdravstveni radnici a precizirano je i kako. Telefonskim pozivima ne.
Jelica Radulović iz inspekcije Ministarstva zdravlja preporučuje svima da se prethodno informišu u tom Ministarstvu, kao i u zdravstvenoj inspekciji da li je neko na toj adresi registrovan i za šta, pa neka odluče da li će koristiti usluge ili ne.
“Mi smo u nekim nadzorima koje smo radili prethodnih godina donedavno utvrđivali da se najčešće radi o nekim privrednim društvima koja su registrovana za, ne znam koju delatnost, koja nema veze sa zdravstvom. Naravno da smo to sankcionisali zabranama i prekršajnim prijavama”, objašnjava Radulović.
Inspektori su često nailazili na zatvorena vrata kada im uđu u trag, jer oni koji se bave prevarama, kratko ostaju na istoj adresi. Savetuju građane da ne nasedaju na takve pozive, ma koliko ponude bile primamljive.
Ciljna grupa – potrošači stariji od 60 godina
“Moram da kažem da su ciljna grupa potrošači koji su stariji od 60, 65 godina, ljudi trećeg doba, oni su veoma laki za manipulaciju. Iz naših iskustava, veliki broj takvih nudi zdravstvena pomagala koja omogućuju ozdravljenje, nikakvih problema neće imati, što je sasvim netačno, što ne sme da se radi, ali većina potrošača naseda na pozive”, ističe Vera Vida iz Centra potrošača Srbije.
Takođe, savetuje potrošače da pitaju ko to radi, da li je to neka zdravstvena ustanova, da li je to kozmetička kuća, kao i da li je ta firma uopšte registrovana.
Brojeve telefona najčešće biraju iz bele knjige u koju su građani dobrovoljno ostavljali kontakte.
“Onog trenutka kada ste dali broj, vi ste ga izložili javnosti. Kada izrazite negodovanje, kada prigovorite korišćenju vaših podataka, svih, pa i broja telefona za potrebe direktnog oglašavanja, oni su u obavezi da tog trenutka u odnosu na vas sa tim prekinu”, upozorio je Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti.
Ako se poziv ipak ponovi, to se po zakonu smatra nasrtljivim poslovanjem, a za to je nadležna tržišna inspekcija kojoj građani mogu da se žale.
Zaštitu privatnosti moglo bi da obezbedi uvođenje posebnog registra, “Ne zovi”, kakav postoji u mnogim državama pa i u susednoj Hrvatskoj, a u koji mogu da se prijave građani koji ne žele da ih uznemiravaju nasrtljivi trgovci.