Na današnji dan pre 102 godine, 25. oktobra 1918. godine, četrdeset dana posle proboja Solunskog fronta, oslobođen je Čačak u Prvom svetskom ratu.
Srpska vojska stigla je na obale Ibra i Zapadne Morave. Jedna od poslednjih žrtava okupatora bio je Veljko Mišović, predsednik ateničke opštine, koji je na vest da su naši vojnici stigli do Kraljeva iscepao sliku austrijskog cara Karola. Streljan je pred zgradom ateničke opštine, a sahranjen sutradan, po dolasku srpskih jedinica u Atenicu i Čačak.
Austrijska vojska je rano u zoru napustila Čačak, a za sobom pri povlačenju ruše železnički i putnički most na Moravi. Austrijanci se pri povlačenju trude da nanesu što veću štetu, a prisutna je i pljačka lokalnog stanovništva. Četnici (komite) Božidara Karaklajića napadaju Austrijance i Nemce na Ljubiću i nanose im velike gubitke.
Da bi sprečio pljačku austrijske vojske u povlačenju pešadijski podnarednik Radojica Levajac okuplja seljake iz okolnih sela, napada okupatora sa obronaka planine Vujan i nanosi mu velike gubitke. Oko 10 časova u Čačak stiže prvi srpski vojnik, narednik Milan Gavrović na konju. Ulicama kuda je prolazio, obasipan je cvećem uz klicanje ogromnog broja okupljenih Čačana. Započelo je veliko narodno slavlje. Posle tri godine narod je prvi put video srpsku uniformu i svog vojnika. Raspitivali su se kada će stići ostatak srpske vojske. Uveče je u čačanskoj crkvi držano blagodarenje, a prota Velimir Belopavlović održao je svečani govor.
Posle tri dana u slobodni Čačak stigao je Vojvoda Stepa Stepanović, komandant slavne Druge armije, kome je priređen veličanstven doček. Vojvoda je dovezen automobilom praćen svojim štabom i odseo u svom domu u Sarajevskoj ulici. Dočekao ga je predratni predsednik Jovan Mihailović i zahvalni građani. Vojvoda je na pozdrave odgovorio govorom o nečuvenoj hrabrosti i požrtvovanju srpskih jedinica pri probijanju Solunskog fronta i oslobođenju srpskih teritorija. Pred vojvodinim domom ovom prilikom spaljena je austrijsko-mađarska vojna zastava pronađena u oltaru čačanske crkve.
Protojerej Sreten Mihailović objasnio je da je okupator uz sve druge zločine i nasilje, poskidao zvona sa ove srpske svetinje i okolnih manastira, pa je pravda da Čačani zapale austrijsku zastavu kao simbol njene pale moći i vojničkog poraza. Spaljivanje okupatorske zastave narod je pozdravio klicanjem. Vojvoda Stepanović i njegova Druga armija nastavili su oslobođenje krajeva preko Drine, Bosne i Hercegovine do konačne pobede i stvaranja zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
“Ovom objavom želimo da se još jednom zajedno setimo, kako oslobođenja Čačka u Velikom ratu, tako i svih prethodnih i potonjih oslobođenja. Treba svečano obeležavati i s pijetetom se sećati veličanstvenih poduhvata naših slavnih predaka. Neka je večna slava i hvala svim oslobodiocima našeg dragog Čačka”, rečeno je u saopštenju Udruženja Čačana u Beogradu, dostavljenom medijima.