Godišnje se u Srbiji proizvede milijardu i po litara mleka. Uz državne podsticaje, nakon dve decenije, više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći problem niska otkupna cena sirovog mleka.
Uzgoj mlečnih krava – najteži je posao u stočarstu. U proizvodnji bez jednog slobodnog dana, opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla.
“Proteklih 16 godina se bavimo intenzivno proizvodnjom mleka. Održava nas to što se u proizvodnji mleka brže vraća uloženo, odnosno imate mesečne prihode, koliki su oni, kad bi se uzela ta kalkulacija, prihodi nisu ogromni, ali je to brži obrt onog što ste uložili”, kaže Zora Feđur iz Tovariševa.
U Srbiji 17.000 proizvođača ima više od dve krave. Pad cene mleka na evropskom tržištu, prethodnih godina je dodatno poljuljao nesigurnu proizvodnju.
“Pre 12 godina ja sam imao cenu mleka dve godine 40, 42 dinara, nafta je bila 68 dinara. Sada je meni mleko 36, 37, 38 dinara, a nafta je 170 dinara. Gde smo mi tu”, pita Stojadin Spasić iz Farkaždina i dodaje “kada dođe kraj godine džepovi su nam prazni”.
Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije kaže da je protekle četiri godine najveći problem izuzetno niska cena sirovog mleka.
“Takođe, drugi deo, država, tačnije Ministarstvo uporno pokušava da nam pomogne, u vidu subvencija koje se odnose ili na premiju po litri mleka ili kroz regrese za genetsko unapređenje, gde opet taj deo novca druge službe i druge kompanije zloupotrebljavaju”, dodaje Bugarski.
Iako, kažu stočari, subvencije uglavnom kasne, bez njih bi mnoge štale bile prazne.
“U mlekarskom sektoru vi imate 25.000 dinara subvenciju po grlu, imate sedam dinara po litri mleka i imate pravo da dobijete hektar zemlje po uslovnom grlu, kad sve to saberete to je preko 600 evra po jednom grlu što država da godišnje”, objašnjava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Sedamdeset osto proizvodnje mleka otkupe prerađivači. Nakon izmene zakona o podsticajima, od trećeg kvartala ove godine, država će kontrolisati kvalitet mleka na svakoj većoj farmi.