Na pola puta između Iriga i Rume nalaze se jedinstveni spomenici epidemiji. Takozvani Kipovi, podignuti su 1797. godine u znak spasenja od kuge, zbog koje je sremska varošica Irig kao žarište bila u karantinu.
Pre 225 godina između atara Rume i Iriga, šančevi, bodljikava žica, straža i smrtna kazna za pokušaj bekstva. Za carsku Austriju jedini način da se zaustavi kuga koja je harala bogatim trgovačkim centrom na obroncima Fruške gore.
“U julu 1795. Anđelija Nedeljković je bila u Krnješevcima na sahrani rođaka i kako je tada bio običaj da se neki predmet ponese za uspomenu, ona je ponela ćilim, a sa njim donela i bacil kuge, koji je više nego prepolovio broj žitelja Iriga”, priča Vera Novković, direktorka “Srpske čitaonice” u Irigu.
Kaže da se Irig od takozvane sremske iriške kuge nikada više nije povratio.
Godinu dana od epidemije, zahvalni što kuga nije preneta u njihovo mesto, dobrovoljnim prilozima imućnih Rumljana, na mestu razgraničenja podignuta su spomen-obeležja.
U spomenike je ugrađeno 800 cigala iz porušenih domova. Vlasti su spalile pokućstvo i porušile polovinu od 912 kuća koliko je u to vreme bilo u Irigu.
Tri pravoslavne crkve i danas podsećaju na imućno doba varošice. U Irigu danas stanovnika koliko pre kuge. Sa novom epidemijom, istorijske činjenice su im, kažu, i za nauk i oprez.
“Nizom preventivnih mera uspeli da sredimo situaciju, imali smo ukupno devet zaraženih osoba, troje je preminulo”, kaže Miodrag Bebić, zamenik predsednika Opštine Irig.
“Bili su obazrivi, to je sigurno nevezano, a kuga je nešto što je ostalo u istoriji”, kaže jedan meštanin.
Priče o tome čuli su od porodice, ali su kažu bili obazriviji zbog celokupne situacije.
Kipovi pod brigom Zavoda za zaštitu spomenika Sremske Mitrovice, poslednji put su obnovljeni pre devet godina.