Danas je Međunarodni dan nestalih lica. Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od 1991. godine, kada su izbili prvi sukobi u bivšoj Jugoslaviji do danas, još uvek se traga za 10.025 ljudi.
Gostujući u Jutarnjem programu Veljko Odalović, predsednik komisije za nestala lica Republike Srbije je rekao da je regionalna saradnja nezamenljiva i da karakter sukoba koji se desio na prostoru bivše Jugoslavije upućuje na to.
“Svi mi u regionu treba da se suočimo sa tim, da su se tamo desili nestanci, zločini. Na žalost Hrvatska je donošenjem zakona pre godinu otišla mnogo unazad. Taj zakon koji oni stavljaju iznad međudržavnog sporazuma i ispred protokola po kojima smo do sada sarađivali će nas još više udaljiti”, ističe Odalović.
Dodaje da je problem koji imamo sa Prištinom taj što, iako su zvaničnici privremenih institucija rekli da će otvoriti arhive, oni to i dalje negiraju i pokušavaju da o ovom pitanju razgovaraju na sasvim drugačiji način.
“Mi se ne bavimo istražnim radnjama, mi tražimo da se iz dokumentacije koja je u njihovim rukama izvuče sve ono što može da nam pomogne u traženju nestalih lica”, naglasio je predsednik komisije za nestala lica.
Pristup arhivi međunarodnih organizacija i vojnih kontigenata
Jelena Stijačić, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu kaže da su od početka ove godine do danas pronašli samo 19 posmrtnih ostataka koji su identifikovani.
Međunarodni komitet Crvenog krsta je u julu 2018. doneo strategiju, petogodišnji plan koji je izložen predstavnicima vlada u regionu i dobili su podršku od svih bez izuzetaka, objašnjava Stijačić.
Strategija podrazumeva direktno pretraživanje arhiva međunarodnih organizacija i vojnih kontigenata organizacija koje su bile prisutne na našim prostorima tokom sukoba.
“Iste godine potpisali smo sporazum sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom, to je telo koje je nasledilo Haški trbunal. Oni imaju dragocenu arhivu. Govorimo o 10 miliona dokumenata”, ističe šef regionalne delegacije Crvenog krsta .
Međunarodni komitet Crvenog krsta je dobio pristup tim dokumentima i obratio na adrese 42 zemlje, pet velikih međunarodnih organizacija i zatražili da i oni otvore svoje arhive.
Preko 60 udruženja porodica žrtava sa prostora od Šentilja do Dragaša
Duško Čelić, predsednik koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bvše Jugoslavije kaže da ta organizacija kao krovna organizacija obuhvata negde preko 60 udruženja porodica žrtava sa prostora bivše jugolsavije, od Šentilja do Dragaša.
Poručuje da moraju da deluju i institucionalno i vanistitucionalno kao nevladin sektor.
“Organizovali smo brojne konferencije za medije, obeležavamo na žalost brojne tragične datume, pokušavamo da negujemo kulturu sećanja. Prošle godine smo izdali publikaciju o ratnim zločinima nad Srbima u Hrvatskoj od 1990. do 1995. godine i nad Srbima na KiM od 1998. do 2004. godine”, kaže Čelić.