Za 16 dana maja poginulo je, vozeći motocikl ili skuter, sedam osoba. Stradalo je i troje biciklista. Najčešće ginu mladi od 16 do 30 godina. Prema rečima stručnjaka, za sve su krivi loša obuka i nepridržavanje osnovnih pravila u saobraćaju a iz policije najvljuju uvođenje motora presretača.
Nisu krivi nevešti početnici, kažu stručnjaci. Posle samo tri časa na poligonu oni sami odlaze sa probnom saobraćajnom tablicom da se sami obučavaju, što ne postoji nigde u svetu.
Retke su auto-škole koje imaju obuku sa dva motocikla gde vas prati instruktor i radio-vezom vam ukazuje na greške. Deca od 16 godina mogu da voze motore koji razvijaju brzinu i do 160 kilometara na čas a pad i pri brzini od 60 kilometara na sat može da bude smrtonosan.
“Najugroženiji su motociklisti od 18 godine pa do neke 30 godine. Nažalost ta se granica pomera, imamo puno vozača koji imaju preko 40 godina i smrtno stradaju”, kaže Vladimir Jeftić iz Asocijacija za bezbednost motociklista.
Drugi veliki faktor koji nedostaje, jeste zaštitna oprema. Polovina od onih koje voze motocikl a imali su udes nemaju odelo, a kacigu ima tek svaki treći. Mogućnost da se pogine u Srbiji na motociklu, 50 puta je veća nego da se vozi automobil. Loša je vozačka kultura, pa kad stranci dođu u Srbiju ne mogu da veruju kakvo je ponašanje naših vozača.
“Ukoliko vozač iz Milana dođe u Beograd ima 23 puta veću šansu da strada u saobraćaju u Beogradu nego u Milanu”, tvri Jeftić.
Najveći broj nesreća u gradu dešava se jer vozači razgovraju mobilnim telefonom, ne daju pokazivače pravca kretanja i naglo prave polukružna skretanja.
Kada je u pitanju jul mesec prošle godine, svaki treći bolnički krevet u Srbiji na ortopediji zauzet je zato što se tu leči neko ko je vozio motocikl ili moped.
Motocikli čine dva odsto registrovanih vozila u Srbiji a u procentu teško povređenih motociklisti čine i 23 odsto. U celokupnoj statistici, čine 15 odsto ukupno poginulih vozača u saobraćaju.