U Trgovačkoj školi u Beogradu postoji kabinet gde se vežbaju osmesi i ljubaznost. Ali ljubaznost nije potrebna samo trgovcima, ljubaznost je i lekovita.
Da je Vedran zaista vedrog duha uverili smo se još 2013. godine, kada je proglašen za najljubaznijeg domaćina i radnika obezbeđenja u opštini Zvezdara. Danas ga pitamo da li se promenio i šta mu je donela ljubaznost na radnom mestu.
„Ljubaznost mi je donela 2014. godine to da sam upoznao ljubav svog života i evo, i dan-danas smo zajedno, i to mi je donelo tako lepe trenutke“, priznaje Vedran Šušak.
Da li je ovo usamljen primer i da li smo se nesvesno odrekli nečega što ne košta ništa, a znači mnogo i nama i svima oko nas – osmeha i lepe reči.
Učenici kojima je buduće zanimanje vezano za uslužne delatnosti imaju specijalizovane predmete o poslovnoj komunikaciji, a u Trgovačkoj školi imaju i kabinet gde se ljubaznost praktično vežba.
„Naši učenici izučavaju i poslovnu komunikaciju i veštine komuniciranja. Onda imaju tehniku prodaje usluge kupcima, psihologiju potrošača, i sva ta stečena znanja oni primenjuju u praksi putem realizacije praktične nastave“, objašnjava Melita Tončev, profesorka u Trgovačkoj školi.
I budući fizioterapeuti, vaspitači, medicinske i pedijatriske sestre kažu da je osmeh osnova ljudskog kontakta.
„Uče kodeks oblačenja i ponašanja na klinikama. Takođe, da budu ljubazni, kulturni, da se lepo ophode prema pacijentima, da ih razumeju. To utiče pozitivno na pacijente“, naglašava Tanja Veselinović iz Medicinske škole „Beograd“.
Pokazalo se da pacijentima mnogo znači kad ih doktor gleda u oči, pažljivo sluša.
„Samim tim kada se pojavi neko i uđe u prostoriju nasmejan i raspoložen, vedar, pacijentima je odmah mnogo lakše, nego kad dođeš suprotnog raspoloženja. Znači, sve svoje probleme učimo ih da ostave ispred vrata. Kada uđu, ponašaju se kao da su tu samo zbog pacijenata, jer to je ono što mi i treba da radimo“, navodi Miloš Milošević, profesor praktične nastave u Medicinskoj školi.
Ljubaznost se nosi i od kuće. Međutim, u današnje vreme nepoverenja i ljubaznost se stavlja pod lupu.
„Gubimo dosta kada nismo ljubazni na kvalitetu života. Znači, negde nam pada motivacija da će drugi imati utehu ili toplu reč za nas. Gubimo poverenje da su drugi zainteresovani za naše probleme. Povlačimo se. Prestajemo i da očekujemo. Ljubaznost čak i kada se dogodi ljudima, ne umeju da je prepoznaju“, napominje psiholog profesor dr Kristina Brajović Car.
U stvari, mnogo gubimo kad nismo ljubazni, kažu psiholozi. Svaki naš gest ljubaznosti luči hormon sreće, manje smo depresivni, jačamo imunitet, nekome ćemo time ulepšati dan, a sebi produžiti život.