Litar benzina u Srbiji mogao bi već u junu da košta 110 dinara, što bi u odnosu na trenutne cene na pumpama bilo pojeftinjenje za oko 15 dinara. Stručnjaci za energetiku došli su do ove cifre uzimajući u obzir kretanje nafte na svetskim berzama i značajan pad potrošnje.
Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, ocenjuje da će, na promenu krajnje cene za potrošače najviše uticati cena sirove nafte, jer se ostali troškovi ne menjaju previše, mada će logističari u narednom periodu definitivno imati niže troškove transporta.
“Zato bi cena goriva na pumpama svakako morala da ide nadole. Teško je dati preciznu procenu, ali recimo da bi litar benzina mogao da košta i do 110 dinara. To bi bila cena slična okolnim zemljama, poput Hrvatske i Crne Gore, a to su tržišta sa kojima možemo da se poredimo”, navodi sagovornik “Blic Biznisa” i dodaje da bi ta najniža cena na pumpama mogla da se pojavi kada stigne jeftinija nafta, što znači u narednih mesec-dva.
Pošto su određene količine po povoljnim cenama kupovane i pred korona krizu, on očekuje da možda i već u maju krenu dodatna sniženja.
I Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), nedavno je rekao da “ćemo imati niže cene goriva nego ikada”. On u razgovoru za “Blic Biznis” podseća da je trend pada cene nafte uspostavljen još početkom januara i od tada se smanjuje i cena goriva u Srbiji, ali različitom dinamikom, jer cena sirove nafte nije jedini faktor koji utiče na cenu goriva.
Inače, od februara do danas pojeftinjenje je dostiglo i više od 30 dinara po litru.
“Za razliku od kratkotrajnog pojeftinjenja koje je trajalo oko tri nedelje februara 2016. godine, sada se očekuje da će cena nafte, a samim tim i cena goriva na pumpama, u dužem vremenskom periodu biti na niskom nivou. Te 2016. cena benzina je bila ispod 124 dinara, ali pored cene sirove nafte moraju se uzeti u obzir i sve druge okolnosti koje se veoma razlikuju od godine do godine i od zemlje do zemlje, ne samo pod uticajem nedaća koje donosi pandemija”, objašnjava Tomislav Mićović.
On podseća da je prodaja goriva prepolovljena, a skladišta u čitavom lancu, od nalazišta nafte do benzinskih stanica, su puna, što kao posledicu ima ozbiljno povećavanje troškova.
“Tako se svakodnevno odmeravaju, s jedne strane drastičan pad troškova zbog pada cene derivata nafte na regionalnom i globalnom tržištu i, s druge strane, rast troškova zbog svega navedenog. Kako sada stvari stoje potrošači će još dugo moći da računaju na niske cene goriva”, ističe naš sagovornik i napominje da nije dovoljno samo uporediti cene goriva između različitih zemalja, već se moraju istovremeno uporediti i uslovi poslovanja, kao i nivo državnih dažbina u ceni goriva.
“Kada je naftni sektor u pitanju značajnu prednost imaju tržišta onih zemalja koje imaju izlaz na more. Ta prednost je izraženija kada su cene derivata nafte niže, jer raste udeo troškova logistike, pa kada se u zemljama poput Srbije oni ukalkulišu u cenu, cena goriva ne može biti ista kao u zemljama Mediterana. Ipak, presudnu ulogu u formiranju maloprodajnih cena goriva igraju državne dažbine. U Srbiji su u ceni dizela od 135,40 dinara po litru fiskalna zahvatanja 82,95 dinara ili 61,3 odsto, što je ubedljivo najviše u regionu, dok su u ceni benzina od 125,90 dinara za litar dažbine 79,77 dinara ili 63,4 odsto”, navodi Mićović.
Na ovu strukturu cene podseća i Petar Stanojević.
“U ceni postoji fiksni deo koji čine akcize i razne naknade, zatim treba uzeti u obzir cenu nafte, njenog transporta, prerade i dopremanja do pumpi. Na kraju se dodaje marža kompanije i PDV. S obzirom na to da naftne kompanije trenutno imaju gubitke zbog manjeg prometa i manje potrošnje goriva, one svakako žele to da nadomeste kroz nešto više marže, a s druge strane, država verovatno žmuri na jedno oko, jer i njoj odgovara da dobije veći PDV”, kaže Stanojević u razgovoru za “Blic Biznis”.
“Država bi takođe mogla veštački da podstakne tražnju tako što bi sada kupila veće količine za obavezne rezerve, kao i za poljoprivrednike ili “pumpadžije”, i da im ponudi po povoljnijoj ceni, a da oni to vrate u nekom narednom periodu, možda i u naturi. Tako bi bili na dobitku i krajnji korisnici goriva i naftne kompanije, ali i država”, ističe Petar Stanojević.
Na ovu strukturu cene podseća i Petar Stanojević.
“U ceni postoji fiksni deo koji čine akcize i razne naknade, zatim treba uzeti u obzir cenu nafte, njenog transporta, prerade i dopremanja do pumpi. Na kraju se dodaje marža kompanije i PDV. S obzirom na to da naftne kompanije trenutno imaju gubitke zbog manjeg prometa i manje potrošnje goriva, one svakako žele to da nadomeste kroz nešto više marže, a s druge strane, država verovatno žmuri na jedno oko, jer i njoj odgovara da dobije veći PDV”, kaže Stanojević u razgovoru za “Blic Biznis”.
“Država bi takođe mogla veštački da podstakne tražnju tako što bi sada kupila veće količine za obavezne rezerve, kao i za poljoprivrednike ili “pumpadžije”, i da im ponudi po povoljnijoj ceni, a da oni to vrate u nekom narednom periodu, možda i u naturi. Tako bi bili na dobitku i krajnji korisnici goriva i naftne kompanije, ali i država”, ističe Petar Stanojević.