Virus korona koji je većinu ljudi koji žive u gradovima prethodna dva meseca zatvorio u stanove, otvorio je pitanja brojnih slabosti ovakvog načina života, od skučenog prostora pa do osećaja socijalne izolacije koja bi se mogla podvesti pod “sindrom zatvora”, i tako povećala interesovanje za kupovinu kuća ili vikendica, o čemu svedoči i njhova veća potražnja na tržištu nekretnina.
Po rečima zamenika predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije (PKS) Nenada Đorđevića, primećeno je interesovanje za kupovinu kuća i vikendicama u prigradskim opštinama Beograda, kao što su Grocka, podavalski deo opštine Voždovac, Sopot, ali i na Fruškoj Gori i u okolini Novog Sada.
Cene tih nekretnina, dodaje on, uglavnom su na istom nivou kao i pre krize izazvane virusom korona.
Đorđević navodi da je upravo u ovim mestima dosta takvih nekretnina već prodato pa je ponuda znatno manja, a kako je reč o kupcima, oni su, kaže, uglavnom i ranije imali nameru da kupe takvu nekretninu, ali su okolnosti u vezi sa virusom korona ubrzali tu njihovu odluku.
Oni žive, dodaje, uglavnom u urbanim sredinama, kupuju vikendice za odmor, a nije mali broj ni onih koji žele da se trajno nasele van grada.
Psiholog Ana Vlajković taj “fenomen” objašnjava time da je virus korona promenio našu realnost zbog čega su građani počeli da razmišljaju na drugačiji način, a prvo razmišljanje je bilo, kaže, kako pobeći iz Beograda i ostalih većih gradova.
Podseća da su u Beogradu bili redovi za kupovine, da nije bilo svežih namirnica na pijaci, a da je, kako kaže, svako ko je automobilom izašao iz Beograda, na primer, preko Pančevačkog mosta, mogao da kupi sveže namirnice od ljudi koji su dolazili na pijace i prodavali.
– Ljudi su pokušavali da u toj situaciji nađu najbolji izbor za svoju porodicu te su uglavnom izlazili iz Beograda – rekla je Vlajković za Tanjug.
Na pitanje da li će nas okolnosti u vezi sa virusom korona “vratiti na selo”, Vlajković smatra da to što je povećana kupovina nekretnina u gradskim opštinama van centra glavnog grada, ipak ne znači povratak na selo.
Vlajković veruje da će se trend “izlaska iz grada” nastaviti, naročito kod srednje generacije.
– Taj trend postoji svuda u svetu. Mladi žive u centru grada, a porodice žive van grada, zato što je manje zagađenje, lepši je život, lepše je odrastanje u bašti, deca su slobodnija… – objašnjava Vlajković.