U poslednje vreme pravi pravcati super heroji Srbije i čitavog sveta postali su naučnici, lekari i drugi medicinski radnici, zbog svog neumornog i nesebičnog rada, truda i rizika kojim se svakodnevno izlažu spašavajući živote u jeku pandemije opasnog korona virusa. Građani širom sveta pozdravljaju ih i pružaju im podršku gromoglasnim aplauzom svake večeri.
Jedna od institucija na čiju se stručnost, predloge i savete naša nacija najviše oslanja u ovom teškom periodu je Institut za javno zdravlje Srbije, koji nosi ime slavnog jugoslovenskog lekara i univerzitetskog profesora, Milana Jovanovića Batuta. Ko je bio Batut i zašto se po njemu zove ova cenjena ustanova?
Skromni mladić sa velikim potencijalom
Rodio se u jesen 1847. godine u Sremskoj Mitrovici, u turbulentnom periodu našse istorije – pred Mađarsku bunu. Kao vrlo mlad imao je afinitet prema umetnosti, pogotovo crtanju. Gimnaziju je završio u Karlovcima, a maturirao kao odličan đak u Osjeku. Kao izuzetno vispren i inteligentan učenik sa puno potencijala, ponuđena mu je stipendija ako bi studirao pravo.
Međutim, Milanova strast bila je medicina. Želeo je da svojim znanjem pomaže ljudima. Započeo je skupe studije u Beču, zahvaljujući velikodušnosti desetorice svojih sugrađana iz Mitrovice. Videli su u ovom ambicioznom momku potencijal i želju za znanjem, te su ponudili finansijsku pomoć.
Koliko je bio posvećen medicini govori i činjenica da nije odustao ni mu je nakon dve godine studija nestalo novca. Rešen da završi započeto, otišao je u Novi Sad, gde je tri godine predavao u školi, štedeći svaki zarađeni dinar. Sa dovoljno novca, vratio se u Beč i završio medicinu na Bečkom univerzitetu 1878. godine. Među profesorima bili su mnogi slavni naučnici Evrope tog doba.
Čuveni nadimak i početak plodne karijere
Čudni nadimak – Batut, dao je sam sebi! Kada se, nakon stručnog usavršavanja po evropskim univerzitetima, vratio u Srbiju, u tadašnjem javnom životu još dva istaknuta lekara su delila isto ime i prezime – Milan Jovanović. Da bi se razlikovali jedan od drugog, sastali su se i dogovorili da svako sebi da neki nadimak. I tako je nastao prepoznatljivi Batut, po poslovnom saradniku i prijatelju Milanovog oca.
Svoju lekarsku praksu Jovanović je započeo u Somboru, gde su, već na samom početku, došle do izražaja njegove sklonosti ka pisanoj reči i prosvetnom radu. Sa tim u vidu, on je 1880. godine pokrenuo prvi zvanični list na teritoriji Jugoslavije za lekarske savete narodu, “Zdravlje”. Dobar deo karijere je nakon toga proveo na daljem usavršavanju širom Evrope, i dalje žedan znanja i najboljih i najmodernijih rešenja za zdravstvene probleme svog naroda. Posebno su ga interesovala polja higijene i bakterologije.
Nakon završene specijalizacije u Parizu, pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Međutim, Batut je odbio tu prestižnu poziciju iz želje da svoje znanje podeli sa svojim sunarodnicima, te se vratio u Srbiju i prihvatio mesto profesora na Katedri higijene i sudske medicine u tadašnjoj Velikoj školi u Beogradu. Tokom niza godina predavanja, Jovanović je izgradio blistavu reputaciju kao naučnik i profesor, a posebno prizanje odato mu je kada je izabran za rektora Velike škole.
Korak dalje – ka Medicinskom Fakultetu i prosvećivanju naroda
Pored toga što nije imao dovoljnu podršku svojih kolega, Jovanovićev borbeni duh i nepokoriva upornost nisu mu dali da odustane, te je, nakon više decenija borbe, ostvario svoj najviši cilj – 1919. godine osnovao je Medicinski fakultet u Beogradu. Batut je postao dekan novonastalog fakulteta. Taj poduhvat se broji u njegove najveće zasluge i uspeh koji i dan danas uživamo.
Njegov afinitet prema pisanju i društvenom radu nastavio je da cveta. Bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Društva za čuvanje javnog zdravlja, višegodišnji član, a kasnije i predsednik Glavnog sanitetskog saveta. Želeći da što više približi medicinu narodu, posle Prvog svetskog rata je, na njegovo iniciranje, osnovano Ministarstvo javnog zdravlja.
Takođe je bio i jedan od osnivača Srpske književne zadruge i bio jedan od najuglednijih saradnika lista Politika. U svojoj misiji da ljude upozna sa medicinom, venčao je nauku i književnost. Umeo je i najkompleksnije naučne istine da objasni na jednostavan, lako razmljiv način. Jedan književnik je Batutovo pisanje opisao kao “Vukov jezik, a Dositejev način”.
Najznačajnije životno delo Milana Jovanovića Batuta bilo je prosvećivanje naroda. Celi svoju karijeru i životni vek posvetio je tom plemenitom cilju. Objavio je nekoliko stotina članaka, desetine brošura i knjiga i govorio o porodici kao temelju snage i duha naroda. Ostavio je neizbrisiv trag u našoj istoriji i utabao put za današnje heroje koji nesebično daju sebe za dobrobit svih nas.