Sve više Kineza dolazi u Gostoljublje, turističko etno selo kod Kosjerića, da bi se venčali na tradicionalni srpski seoski način. U prethodnom periodu bilo je dosta svadbi, a već za sledeću godinu Kinezi su rezervisali oko 100 svadbi.
Svadbe bez matičara, ali sa svim srpskim običajima, ideja su Željka Sredića iz Gostoljublja.
Želja mu je bila da sačuva običaje stare srpske svadbe, te se obratio svim udruženjima u Kosjeriću i turističkoj agenciji. Oni su rado prihvatili i tradicionalna srpska svadba je postala turistička ponuda u agencijama koje rade za kinesko tržište.
“Ideja je da Kinezima dočaramo srpsku svadbu sa svim običajima, ali da i oni u njoj učestvuju”, kaže Željko.
Kinezi, turisti, dolaze u grupama od 16 do 32 osobe.
“Kada dođu kod nas, prvo se dogovaramo, delimo uloge i objašnjavamo pravila. Odabiraju se mlada i mladoženja, a ako nemaju mladoženju, onda mi ovde imamo momke za to. Tako su se neki, iako nemaju ni 25 godina, ženili i više od pet puta sa Kineskinjama, a jedan mladić ima čak desetak. Imaće ih još toliko u narednom periodu. Ti mladići, naše “mladoženje”, uglavnom su studenti”, kaže Željko.
Posle odabira mlade i mladoženje, deli se uloga čauša, devera, a svatovima se daju srpske nošnje.
“Kineskinja koja se prijavi za mladu ide sa jednom grupom u kuću, a druga grupa ide u mladoženjinu kuću. Mladu u nošnju ili venčanicu, šta odabere, oblače deveruše, a to su dve do tri Kineskinje i dve do tri naše devojke. Za to vreme iz mladoženjine kuće kreću svatovi. Pešače oko pola kilometra, prati ih muzika. Uglavnom dva harmonikaša i pevaju se svadbarske pesme. Žene iz KUD-a pevaju izvorne pesme”, pojašnjava Željko.
Da bi ušli u mladino dvorište, treba prvo da iz puške obore jabuku (umesto puške pukne petarda). Poštuju se i pravila “kupovine” mlade. Zatim, mlada izlazi iz kuće, oprašta se sa roditeljima, poljubi mladoženju u obraz.
“Ove kineske mlade je često sramota da poljube mladoženju. Nakon poljupca ide se do česme, mlada se umije i razbije čašu. Kočijom mladoženja vodi mladu svojoj kući. Za to vreme barjaktari, ako su im deveruše ukrale barjake, moraju da ih otkupe. Pred mladoženjinom kućom mlada baca sito i jabuku, a u kuću ulazi preko puške i ispod ruke. I na kraju se lomi prijateljski kolač, kreće ručak i igraju se kola. Imamo ovde dva naša lokalna harmonikaša koji odlično sviraju”, kaže Željko.
Ručak se uglavnom sastoji od sarmica, piletine, salate, voća, piju se voćni sokovi i čajevi. To nije baš po srpskom običaju, ali gostima iz Kine ne prijaju svadbarski kupus, domaća pogača ili sir, što su im do skoro služili, a i rakija im je mnogo jaka.
Željko je dodao da Kinezima više znači gestikulacija, akcija, nego tekst i reči, jer sve to bi bilo teško prevesti na njihov jezik. Kineski turisti za ovakav užitak od dva do tri sata plaćaju po 25 EUR.