Svaki deo Srbije ima nešto svoje posebno čime privlači goste, domaće i strane – od jela, prirode do smeštaja… Na Kamenoj Gori kod Prijepolja uz prirodne lepote, čekaju vas i jedinstveni domaćini.
Željko Kijanović pre osam godina odlučio je da novac koji je zaradio rabadžijanjem uloži u autentičke drvene objekte za smeštaj gostiju. Želeo je da prikaže autentičnost Kamene gore, i kroz čobanske kuće.
„Nekad su korištene za kad su se ovce preseljavale i zatvarane u torove, ove kućice su vučene i postavljanje blizu torova, pored kojih bi bio i pas čuvar, a unutra je spavao čobanin, jer je uvek ovde u šumi postojao vuk i medved i opasnost po stado”, rekao je Željko Kijanović iz Kamene Gore.
Turizmom želi da vrati život u selo u kojem su nekada živele brojne mnogočlane porodice i kao takve imale slavnog kuma.
„A Tito je bio kum svakoj porodici koja je imala desetoro dece, pa tako i mojoj majci”, naglasio je Željko.
Od kuma su pre nekoliko decenije kao poklon stigli prvi kilometri asfalta. Sada bi ih trebalo obnoviti kao i staračka domaćinstva.
Specifičnost mentaliteta ljudi u Kamenoj Gori najbolje ilustruje i zaseok Kijanovići u kojem kažu da je za goste sve besplatno.
„Ja nikada nikome nisam naplatio. Ko je god došao ponuđen je bio ko šćeo da ruča, pa ručo, ko je da prenoći, prenoći, nikad mu nisam naplatio. Nije ih mnogo bio, ali bivalo je. I nek izvoli ko god hoće da dođe”, rekao je Ivan Kijanović.
„Volim ljude, volim druženja, nova poznanstva i to bi otprilike bilo to”, rekao je Željko Kijanović. Pa zato je besplatno.
A Kamenogorci su izuzetni domaćini, poznati i po trpezi prepunoj blaga svog kraja.
„Sve domaće, nema ništa. I kolače kad pravimo, više pravimo, nema ono što mi ne ispečemo to ti računamo kolač. A ono po gradu sad nit ga peče, nit ga ništa. Kanum ga kažu kolač jok”, istakla je Zoja Kijanović.
Uz domaćine svojevrsnu dobrodošlicu na Kamenu Goru svakom putniku namerniku ukazaće i jednistveni lepitiri.