Rektori univerziteta, ministar prosvete i članovi Nacionalnog akreditacionog tela raspravljali su o inicijalnom obrazovanju, odnosno kako da navedu mlade da se školuju za nastavnike i druga deficitarna zanimanja.
Nedostatak kadrova najviše se oseća u IT sektoru, ali i u nastavnom kadru. Zato za Inicijalno obrazovanje nastavnika treba naći dugoročno rešenje.
“Iskreno se nadam da će to biti neki načini kako kroz programe kratkog ciklusa možemo da osposobimo određen broj ljudi da se na kompetentan način bave tim poslom. To bi uticalo i na povećanje zapošljavanja. Mislim da je situacija sa nastavničkim zanimanjima vrlo osetljiva u ovom trenutku. Jer to su teške studije, posao je zahtevan, izuzetno ogovoran za budućnost naše zemlje, a mislim da nadoknada za taj posao nije adekvatna”, objašnjava prof. Ivanka Popović, predsednica Konferencije univerziteta Srbije.
Do tada, da bi nastavnici ostali na radnim mestima, omogućiće im se prekvalifikacije i tutori. Stimulisaće se i školovanje budućih nastavnika.
“Dok ne rešimo pitanje dugoročnijem pristupu ovoj priči, jednoročno ćemo određivati fondove i stipendije za deficitarne struke, naročito se tu ističu matematika sa informatikom, fizika i neke druge. Ali deficit moramo da rešimo i na druge načine. Jedan od načina je da zadržavamo mlađe penzionere, da angažujemo studente završnih godina, apsolvente, u tom smislu moramo da korigujemo i postojeće zakone gde smo to podigli na potrebu da bude master, zaista je to u ovom trenutku preambiciozno”, objašnjava Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Tako će, na primer, student koji se školuje za rad u obrazovanju, imati stipendiju, pravo na studentski dom, uz obavezu da određen broj godina, koliko je stipendiran, provede u sistemu obrazovanja. Kratkoročne mere, kaže ministar Šarčević, moguće je primeniti već od septembra.