Za dva meseca srpska država najavljuje sedmogodišnju strategiju kojom će pokušati da reši dva ključna zadatka – motiviše mlade da ne odlaze iz zemlje, a one koji su otišli da se vrate.
Radi u jednoj od najvažnijih društvenih institucija u Srbiji, i između ostalog, bavi se ekonomskim migracijama. Njegove su išle suprotno trendovima. Iz glavnog grada se, sa porodicom, preselio u malo mesto. Podaci iz poslednjeg demografskog istraživanja ga, kaže, obeshrabruju.
“Kada saberete one koji su se vratili, onih koji odlaze je otprilike dvadeset, dvadeset jedna hiljada godišnje. Mi smo u samom vrhu, nažalost, da se zadržimo u evropskom kontekstu, ispred nas je samo Albanija. To nisu, što bi se očekivalo, direktno ekonomski pokazatelji nego celokupno stanje u društvu”, kaže demograf Vladimir Nikitović.
Adresa sa koje se najbrže odlazi u inostranstvo odavno je Elektrotehnički fakultet, a razlog je, kako kaže dekan Milo Tomašević, taj što fakultet daje kvalitetno obrazovanje koje studentima omogućuje da rade bilo gde u inostranstvu.
“Mi samo u Silicijumskoj dolini imamo 1.000 njih koji su završili ETF i to je nemeljiv potencijal”, kaže Tomašević.
Studenti kažu da su upisivanjem ETF-a imali na umu i odlazak u inostranstvo. Iako smatraju da bi se sa diplomom ETF-a lako zaposlili i u zemlji, kao razlog ističu veća primanja.
Od Strategije za upravljanje ekonomskim migracijama od 2020. do 2027. očekuje se da preokrene negativan migracioni bilans.
“Namera nam je da saznamo u kom smeru se razvija svaki grad, svaki region u našoj zemlji, kad se nešto gradi, kad su u pitanju industrijski centri, ko dolazi tamo i da to prati obrazovanje, da se školuje potreban kadar”, kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.
Poslednji planski dokument Srbija je imala osamdesetih godina.
“I dalje deluje kao naučna fantastika u našem slučaju. Ta prespektivnost, to je nešto što mladi žele da vide kao nosioci budućeg razvoja. Granice su sve otvorenije, to je realnost koju strategija mora da prepozna da ne budemo samo izvoznici radne snage”, kaže Vladimir Nikitović.
Stiže predlog i Nacionalne alijanse za ekonomski i lokalni razvoj – da se uredi zapošljavanje preko interneta.
“Gde je prosek zarada 800 evra mesečno, on sedi u Srbiji, radi u Srbiji preko platforme, radi za poslodavca, ali sva sredstva dolaze u pravo u Srbiju, on troši ovde i ovde ostaje da živi”, kaže Jelena Bojović iz NALED-a.
Strategija, kažu, treba da olakša i poslodavcima – pre svega smanjenjem administracije i troškova.