Mnogi, kojima su potrebni majstori za svoja vozila, a nisu zadovoljni popravkom, nisu upućeni i u svoja prava. Kako popraviti poverenje u majstore, kod koga otići, a da posao uradi profesionalno i bez namere da vam uvećava troškove. Predstavnici auto-servisera objašnjavaju gde oni vide istovremno i problem i rešenje. Pozivaju državu da se više angažuje.
Više od 100.000 dinara koštala ga je popravka automobila jer je morao da promeni tri majstora da bi problem rešio. To je iskustvo vozača koji je pomoć tražio od Nacionalne organizacije potrošača.
“Sticajem okolnosti nije se obratio, jer je bio na putu, prvobitnom servisu koji mu je na prvom mestu i obavio popravku. Tako da se on našao u jednoj nezavidnoj situaciji jer su mu drugi serviseri, pa i ovlašćeni servis, govorili da provobitna popravka nije obavljena na adekvatan način. Savet je bio da se potrošač obrati veštaku”, objašnjava Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Pogrešna procena, nedovoljna stručnost, greška u radu majstora, mogući su razlozi da nakon popravke vozilo mora opet na popravku.
I s namerom mogu da vam izvuku više novca ili da bar pokušaju – predstave da su utrošili više sati rada nego što jesu, da su popravljali nešto što zapravo nisu, da ugrade polovne delove, a naplate ih kao da su novi, ubeđuju vas da zamene i ono što za zamenu nije. Ko posumnja, po mišljenje može kod drugog majstora.
I ništa ne bi trebalo počinjati bez potpisanog papira sa svim detaljima o radovima i delovima, savet je vozačima.
“Ukoliko vam neko garantuje za tačnost proračuna, on naknadno ne bi smeo da povećava cenu, ukoliko pak ne garantuje i smatra da tu može još nešto da iskrsne, maksimum koliko može da uveća cenu je 15 odsto”, objašnjava Jovanovićeva.
Kod majstora po preporuci
Procenat loših iskustava mogao bi da bude manji odlaskom kod majstora po preporuci, smatraju upućeni.
Dragan Milutinović, novinar RTS -a navodi da ima majsora koji su, kako kaže, spremni za neku sitnicu koja košta svega desetak evra da vam uzmu i 50 evra.
“Najveći problem je u svemu tome što imamo veoma mali broj majstora koji se razumeju u svoj posao, stariji majstori polako odlaze, mlađi koji dolaze većinom se bave zamenom delova, a ne popravkom vozila, obično ta zamena delova biva sa otpada ili nekih stokova koji su veoma sumnjivog kvalteta, u principu ako odete kod majstora obavezno tražite račun gde je kupio deo i ko je za taj deo dao garanciju”, objašnjava Milutinović.
Nema garancije ni kada odete u legalan servis da ćete proći bez problema. Ne poriču to u Udruženju auto-servisera, ali tvrde primedaba je malo.
“Verujte mi to se odnosi na servise koji nisu registrovani, u Srbiji preko 55 odsto servisa radi na crno. Mi ispred Udruženja apelujemo na institucije da svi servisi koji rade na crno da se uvedu u legalne tokove”, objašnjava Vid Ninić iz Udruženje nezavisnih auto servisera Srbije.
Razmere tog problema tržišna inspekcija ne vidi isto, ni u redovnim kontrolama ni po prijavama – ove godine stiglo im je, navode, 18 prijava o neregistrovanim servisima, od kojih su dve bile osnovane.
“Mi u tim kontrolama stvarno to nismo ustanovili, u smislu da je toliko nelegalnih. Tokom cele godine vršimo kontrolu privremeno odjavljenih trgovaca u APR-u, gde se naravno nalaze i auto servisi, i kontrola nelegalnih radova”, objašnjava Aleksandar Bojičić, načelnik Odeljenja tržišne inspekcije Beograd, Ministarstvo trgovine.
Neregistrovani servisi rizični
“Kod mene u Mirijevu od Smederevskog puta do Rospi Ćuprije imate oko 30 servisa koji rade na crno, oni su u startu jeftiniji za 22 odsto od nas”, objašnjava Vid Ninić iz Udruženje nezavisnih auto servisera Srbije.
Ko ide u neregistrovane servise, a najčešće se to radi zbog nižih cena, mora biti svestan rizika, podsećaju stručnjaci i nadležni. Savetuju da u registrovanim uvek tražite račun i stare delove. U slučaju da niste zadovoljni popravkom, možete izjaviti reklamaciju.
Ako ne odgovore ili ne poštuju proceduru, možete pozvate tržišnu inspekciju. A kada niste zadovoljni odgovorom, opcije su angažovanje veštaka, obraćanje organizaciji za zaštitu potrošača, opomena pred tužbu, odlazak na sud. Poruka i servisima – nezadovoljne mušterije loša su reklama, pa nemojte ulagati u nju.