Česte promene vremena ne samo za nekoliko dana, već i tokom jednog dana, teško nam padaju posebno uz aktuelnu epidemiju. Očekivali smo stabilnije leto kada su vremenske prilike u pitanju. Mnogi su početkom godine nagoveštavali vrelo leto u našem regionu, ali Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda kaže da su prognoze na sezonskom nivou dosta nezahvalne i da će ostatak leta biti topao, ali bez ekstremno visokih temperatura.
Nedeljko Todorović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da su prognoze na sezonskom nivou dosta nezahvalne, kao i prognoziranje da li će neko godišnje doba biti mnogo iznad ili ispod proseka.
Ukazao je da je ove godine jul bio izuzetno kišovit, a dosadašnji jul je oko prosečnih vrednosti, zavisi kako koje mesto jer su padavine neujednačeno raspodeljene.
“Maj, jun i jul su najkišovitiji meseci u našem podneblju, najviše kiše padne ali u vidu pljuskova, znači ne pada svaki dan, ali kada padne, padne velika količina. To su pljuskovi koji u jednom dahu, u roku pola sata ili sat, donesu preko 50, 60, 70 litara po kvadratnom metru”, naveo je Todorović i dodao da poređena radi prosečna vrednost u junu je 90 litara kiše, a julu 70 litara kiše po kvadratnom metru.
Praktično u dva, eventualno tri pljuska može da se ispuni ta mesečna prosečna vrednost, a ostalim danima nema kiše, dodao je Todorović.
Ukazao je da su upravo mali vodotoci, potoci i reke, osetljivi na te pljuskovite padavine i da se svake godine događaju bujične poplave, što smo imali i ove godine.
Prognoza padavina najzahtevnija
Ukazao je da je prognoza padavina najzahtevnija, kao i da je u zimskom delu godine, od novembra do aprila, mnogo lakše prognozirati padavine, jer tada oblaci pokrivaju celo područje Srbije i onda pada dugotrajna kiša u svim mestima po pola dana ili dan.
“Međutim, kada dođe leto, onda je problem sa tom prognozom u smislu određivanja lokacije, ali mi prepoznajemo – znamo i iskustveno, a i modeli koje mi korstimo u prognoziranju u tri-četiri dana unapred nam daju situaciju u kojoj mi prepoznajemo da će biti lokalno jakih pljuskova”, rekao je Todorović.
Istakao je da mogu dan-dva unapred pojedini regioni zemlje da se izdvoje kao potencijalno ugroženiji, ali tek kada se naprave ti oblaci i radarski se detektuju onda se zna tačna lokacija tog oblaka i procenjuje njegova putanja u narednih sat, dva ili tri i daje neka vrsta upozorenja.
Koronavirus i klima – ima li tajne veze
Na pitanje da li je koronavirus prouzrokovan klimatskim promenama, kao što kažu pojedine teorije, Todorović kaže da se ne bi s tim složio.
“Kada se pogleda unazad stotinak i više godine kada su bile te neke epidemije, pandemije, vidi se da u većini slučajeva, ne svim, to se dešava u minimumu sunčeve aktivnosti, tj. kada ima vrlo malo UV zračenja”, rekao je Todorović.
To je, kako kaže, direktna posledica nedostaka energije Sunca koja u tom spektru Sunčeve aktivnosti dezinfikuje prostor na Zemljaskoj kugli, uključujući pre svega viruse.
“S druge strane, nedostatak UV zračenja dovodi do toga da se ne izgrađuje dovoljno u organizmu De-vitamin i onda opada imunitet”, naglsio je Todorović.
“Zimi, kada je oblačno i kada ima malo UV zračenja, velika je šansa da bude i onih sezonskih gripova i ovih pandemija”, dodao je Todorović.