Koronavirusom ne bave se samo zdravstveni radnici. I klimatolozi širom sveta istražuju uticaj klimatskih uslova na intenzitet zaraze. Mišljenja su u vezi sa tim i inače podeljena – jedni tvrde da će visoke dnevne temperature bar usporiti širenje koronavirusa, a drugi da to s vremenom nema baš nikakve veze.
Vladimir Đurđević, profesor na odseku klimatologije Prirodno-matematičkog fakulteta, naveo je da je mišljenje da će se porastom temperature smanjiti širenje zaraze novim koronavirusom zasnovano na iskustvu koje imamo sa gripom, ali da se još sa sigurnošću ne može reći za novi virus.
“Međutim, kada pričamo o ovom virusu, radi se o drugoj vrsti virusa, koja pripada grupi koronavirusa. Neke prethodne epidemije koje su bile u vezi sa koronavirusom, kao što su MERS i SARS, prvo nisu pokazivale jasno tu sezonsku krivu. Trenutno ne možemo da kažemo da ovaj virus ima neku sezonsku krivu zato što nije prošla cela godina”, rekao je Vladimir Đurđević, gostujući u Jutarnjem programu.
Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta je podsetio na preporuku SZO da ne računamo da će virus nestati sa toplim vremenom.
Kada je reč o koronavirusu i naglom povećanju broja zaraženih, Đurđević je naveo da se porast dogodio u delovima sveta koji su imali slične klimatske uslove u poslednjih nekoliko meseci.
“Radi se o tome da poslednja četiri meseca u delovima gde je došlo do naglog povećanja zaraženih, temperatura bila u opsegu između pet i 11 stepeni i da je relativna vlaga bila između 40 i 70 procenata. U tom smislu, može da se nađe neka veza, ali sve je još sveže i rano da bismo imali prave podatke”, naglasio je Vladimir Đurđević.
Đurđević je istakao da smo kao globalno društvo osetljivi na stvari koje su van kontrole i da je priroda ta koja na kraju može da diktira šta će se dešavati.