Italijanski virusolog: Trebalo je da se potpuno zatvorimo

Andrea Krisanti je poznati virusolog koji je u prvim redovima u borbi protiv koronavirusa u Italiji. Međunarodnu slavu stekao je radeći kao profesor na Imperijal koledžu u Londonu kao direktor molekularne medicine i profesor na katedri za epidemiologiju i virusologiju na Univerzitetu u Padovi. Tokom pandemije u Italiji sproveo je analizu na građanima gradića Vo otkrivši na taj način da je većina, iako bez simptoma, pozitivna i zarazna.

Na konferenciji za štampu za međunarodne novinare, na kojima je bio prisutan i RTS, profesor je dao važne i detaljne odgovore na pitanja novinara.

Da li je Svetska zdravstvena organizacija ispravno postupila tokom ove epidemije?

Svetska zdravstvena organizacija ima vruć argument, kao što ste čuli, i predsednik Tramp isto misli. Dali su nam potpuno pogrešne indikacije, obraćali smo pažnju samo na ljude sa simptomima i one sa teškim respiratornim problemima, na ljude koji su imali kontakte sa Kinom ili bolesnim osobama. To nas je jako usporilo, nismo znali da postoje i pacijenti bez simptoma, da smo to znali drugačije bismo se ponašali.

Svetska zdravstvena organizacija je otišla u Kinu da vidi šta se tamo dešavalo sa epidemijom, iskreno ne znam šta su tamo otkrili i šta su istraživali, dan za danom su menjali odredbe i ja nisam jedini koji to kaže – Svetska zdravstvena organizacija je jedna birokratska institucija i moramo da vidimo kako će se u budućnosti ponašati, jer tu treba da se menja dosta stvari.

Da li je, po Vašem mišljenju, Kina zakasnila da pruži adekvatne informacije o virusu?

Ako posmatrate krivulju zaraze u Kini, ona nema eksponencijalnu fazu, oni imaju kretanje kao kod crteža zvona, ali nemaju eksponencijalni rast, kako je to moguće s obzirom na to šta se dešava u drugim zemljama? Kinu su kritikovali svi, ne moram i ja sada da je kritikujem. Oni su znali za virus još sredinom novembra, a dali su vest svetu sredinom januara. Nisu pominjali pacijente bez simptoma, mislim da je Kina trebalo da se ponaša korektnije.

Amerika optužuje Kinu da je pustila virus iz laboratorije, kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Mislim da ne postoje podaci koji pokazuju da je virus izašao iz laboratorije, to je virus koji dolazi od životinja, siguran sam da je i ovaj virus, poput SARS-a i MERS-a pogodan da se preseli sa vrste na vrstu. Ovakav virus je teško napraviti u laboratoriji, ti genetski modifikovani virusi pokazuju molekularne ožiljke, a mogu da vam garantujem da ih na ovom virusu nema.

Koji je međunarodni protokol u momentu kada se otkrije nova epidemija?

Međunarodni protokol je jednostavan – odmah se obavesti Svetska zdravstvena organizacija, sve o virusu postaje javno i objavljuje se na koji se način prenosi, koliko je zaraženih, koliko preminulih. To je ono što je protokol kada se radi o bilo kojoj novoj bolesti, i to u roku od nedelju dana.

Koji su testovi efikasni i koje je Vaše mišljenje o testovima koji su trenutno dostupni?

Jedini testovi na koje u ovom momentu možemo da računamo su brisevi Pi-Si-Ar, ali i oni imaju svoje limite. Naime, danas taj test može da pokaže da ste negativni, a sutra već da ste pozitivni. Što se tiče analiza krvi, oni su za dijagnostiku bez ikakvog značaja i na osnovu ovih testova ne možemo da tvrdimo da smo imuni. Oni mogu da nam pomognu da vidimo koliko se proširila epidemija i gde smo najviše pogođeni, ali ne i za dijagnostiku. Brzi testovi su slični brisevima Pi-Si-Ar, ali njihov cilj je da vide kako izgleda genetski materijal virusa. Za druge viruse je dobar, kao na primer za virus gripa, daje tačnost od 60-70 odsto, ali daje i lažne negativne rezultate. Ukoliko treba da proverimo, npr. 100.000 ljudi, onda je on dobar pokazatelj pošto se uobičajeni bris radi na malom broju ljudi, ono što je bitno šta nam je cilj, da li želimo brz test ili onaj koji je pouzdan.

Koji se lekovi koriste trenutno u lečenju kovida?

Naše iskustvo u bolnici u Padovi je pokazalo da najveći broj naših pacijenata dobro reaguje na miks lekova: idrosihloronikina, azitromicina i niske doze antikoagulanata. Ako primenite ovo lečenje na vreme, to drastično smanjuje progresiju bolesti i na taj način osobe ne završavaju na intenzivnoj nezi.

Da li je vakcina rešenje?

Vakcinom se ne eliminiše virus. Jedini virus koji smo uspeli da eliminišemo putem vakcine je variola i poliomijelite. Čak i ako nađemo vakcinu, ne znači da ćemo eliminisati virus. S druge strane, tu su i no vax, koji bi podigli glas protiv toga. Mislim da je najbrži put za izlazak iz ove krize pronalaženje terapije. Vakcina može da stigne za dve-tri godine, nije lako napraviti efikasnu vakcinu. Dajem vam primer malarije: mi za nju imamo vakcinu, ali ona funkcioniše 30-40 odsto, a to nema svrhe. Videćemo šta će biti sa vakcinom, šta može da nam pruži, koliko će biti efikasna, jer virus mutira, a mislim da smo i dalje jako daleko od vakcine. Što se ovog virusa tiče, u stanju smo da kažemo vrlo malo.

Da li ovaj virus sem pluća stvara štetu i na drugim organima?

U nekim slučajevima virus napada sluzokožu očiju ili creva. U najtežim slučajevima nervni sistem i srce, ali to se dešava onda kada je organizam toliko oslabio da virus nalazi čist put i nesmetano ulazi u organizam.

Šta Vas je kao virusologa najviše iznenadilo u vezi sa ovim virusom?

Znali smo da može nastati pandemija, mislim da neke informacije, kao što sam napomenuo ranije, nisu stigle na vreme iz Kine i nisu bile kompletne. To je ono što odlikuje ovu epidemiju i Svetska zdravstvena organizacija je trebalo da bude rigoroznija, a ne pod uticajem Kine. Mi znamo dovoljno o koronavirusima, ali ne znamo mnogo zašto ovaj virus prouzrokuje ovako teške probleme. Objektivno mi poznajemo ovaj virus samo nekoliko meseci, za HIV nam je trebalo 10 godina da napravimo lekove koji su efikasni. Treba nam vremena da shvatimo sve što je vezano sa ovaj virus sa kojim se srećemo po prvi put.

Da li je Italija spremna za fazu 2 tj. izlazak iz karantina?

Mislim da Italija nije spremna da eliminiše restriktivne mere naprosto jer nije urađena procena rizika, nedostaje najvažniji element, a to je broj stvarno zaraženih svakodnevno. Mi svako veče gledamo na televiziji brojeve koje nam daje Civilna zaštita, ali to su samo dijagnostikovani slučajevi, oni kojima je urađen bris, ali imamo na hiljade ljudi koji su kod kuće i koje niko ne leči, kojima se ne rade brisevi i koji bolesni sede kod kuće. Nedostaje taj prvi element, stvaran broj zaraženih po godištu i po regionima. Takođe, mi još uvek ne znamo kako da zaustavimo zarazu. Sada nam je lakše da pratimo zarazu, jer su svi kod kuće, ali ako ljudi počnu da se kreću, biće jako teško. Bilo bi potrebno raditi testove po kućama, imati resurse, ljude koji će to raditi, ići od kuće do kuće, ali brisevima se ne radi dijagnoza.

Šta je, po Vašem mišljenju, pogrešno urađeno u regionu Lombardija?

Miks svega – birokratije, politike, konfuzija u upravljanju epidemijom. Ovde u Venetu imamo razne laboratorije koje prate viruse inače i onaj od Nila, ne zato što smo mi bolji od Lombardije. Mi imamo već testove, ne moramo da zavisimo od industrija. Lombardija je u najtežoj situaciji, i u odnosu na sever. Oni koji šetaju, a nemaju simpome i kao što sam gore rekao. Mi smo to videli i u Padovi, mi već 10 dana vidimo kako se smanjuje broj u bolnici i na intenzivnoj nezi. Mi smo imali cele porodice koje su bile bolesni i ovde verovatno. Ogromna šteta u domovima za stare. U Lombardiji imamo 14 odsto mortaliteta, a u regionu Veneto četiri odsto. Generalno brojevi nisu pouzdani, jer su mnoge osobe kod kuće i o njima ne postoje podaci.

Da li mislite da ovo nisu bile dovoljno restriktivne mere?

Bilo je momenata kada su fabrike bile otvorene, pa onda zatvorene, sada su opet otvorene. Lombardija je puna malih gradova, svi su povezani, fabrike su na svaka dva metra. Lombardija je industrijska regija, povezana sa svim zemljama, tu se vrti ogroman posao. Tamo je posebna situacija i mislim da je trebalo uraditi totalno zatvaranje. Svi da sede kod kuće i da se niko ne mrda, ali to je jako teško za ekonomiju i nije urađeno ni zbog političkih razloga. Nažalost, ne mogu virolozi da odluče šta će raditi Vlada.

Kako tumačite to da u Africi nema toliko zaraženih?

Istina je da su neke zemlje u Africi pošteđene, možda je u pitanju klima, ali to ne znamo još uvek, nemamo indikacije, možemo raditi analogije sa drugim koronavirusima koji tokom leta ne postoje. Moguće je da zato ima malo slučajeva na jugu Italije, ali to još nije dokazano. Afrikanci možda imaju razvijenije receptore. Možda je njihov imuno sistem drugačiji ili je to zato što se češće vakcinišu. Ne znamo.

Koja vrsta imuniteta se razvija posle zaraze koronavirusom?

Nemamo nikakvu potvrdu da ko je jednom bio zaražen virusom ostaje zaštićen tj. imun. I generalno zaštićenost od koronavirusa nije trajna kao što je slučaj sa prehladama. Moramo samo da pratimo situaciju, nemamo nikakve dokaze što se imuniteta tiče, mi čak imamo slučajeve u kojima su pozitivni pacijenti postali negativni da bi na testu nakon 40 dana ponovo bili pozitivni. Iskreno, mislim da ovaj virus ima malo veze sa antitelima i da se ne postaje imun na njega. Znamo za sada zaista vrlo malo. Videli smo da neki ljudi razvijaju antitela, ali ne znamo da li ih štite, radimo testove poput pasivne imunizacije, određeni broj ljudi koji su ozdravili su nam dali krv i iz njih izvlačimo antitela. Još nismo završili istraživanje.

Da li komarci mogu da prenesu koronavirus?

Komarci mogu preneti neke viruse poput žute groznice, virus zika, virus zapadnog Nila, neke encefalite i sl. Komarci generalno nisu prenosioci koronavirusa i zaista bih bio iznenađen kad bi se otkrilo da prenose ovaj tip koronavirusa tj. kovid 19.

Šta se dešava sa drugim virusima dok smo mi ovoliko zaokupljeni koronom?

Tu ne treba da postoji briga, baš sam juče pričao sa kolegama u vezi sa virusom zapadnog Nila, mi imamo sada probleme bolnica koje su na izmaku snaga, imamo jako puno pacijenata, veliki broj zaraženih doktora i medicinskih radnika i to sve utiče na rad bolnica, to je smanjilo kapacitet zdravstva, postaje sve teže pomagati bolesnima, ne samo od ovog virusa nego i od drugih bolesti. Mislim da moramo početi sa izgradnjom bolnica koje će biti namenjene samo kovidu, kao što u nekim regionima već radi.

Kako je moguće pratiti zarazu?

Trebalo bi videti koliko se učestalo pojavljuje virus, a to je moguće ako idemo od kuće do kuće, radimo briseve, a nama fali resursi, ljudi i brisevi. Moraćemo da radimo autodijagnozu i posle molekularnu dijagnozu. Imamo matematički model koji može da nam ukaže na rizik. Ako je rizik nizak onda možemo da eliminišemo potpuno restriktivne mere no tamo gde imamo pozitivne slučajeve moramo da testiramo sve ljude, njihove prijatelje, sve kontakte, a to je teško. Mislim da prvo moramo da naučimo da živimo sa virusom, a onda da ga eliminišemo. Sada smo zatvoreni, pa je lakše shvatiti odakle dolazi zaraza, ali kad se sve otvori to će biti jako teško.

Ako želimo da se vratimo i neku normalu moraćemo da nosimo maske i da se pomalo odreknemo privatnosti. Mislim da je to minimum u ovom slučaju. Ukoliko neko živi u stanu sa pozitivnom osobom jako rizikuje. Mora da nosi masku, zaražena osoba ne sme da ulazi u kuhinju, najbolje bi bilo kada bi imala posebno kupatilo. Maska u tom slučaju nije ni dovoljna, ali ju je ipak potrebno nositi. Najveći broj slučajeva u Italiji se zarazio u vlastitom stanu (u okviru porodice), u staračkim domovima i bolnici.

Šta mislite o ponašanju drugih zemalja?

Svako vodi svoju politiku, naime jedna zemlja se poziva na prirodnu borbu protiv virusa, druga ima slabije mere, treća jače… Sve dok je tako imaćemo velike probleme, a i vrlo velike posledice u budućnosti. Svaka zemlja je donela odluku za sebe i to će imati svoje posledice. Što se Italije tiče, ona je doživela vrhunac epidemije 27. marta i nakon toga treba da prođe jedno 25 dana ne bi li videli kako je krivulja zaista krenula da se spušta. Ako za nedelju dana ne budemo videli da se smanjuje broj preminulih onda ćemo morati jako da se zabrinemo.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.