03/01/2022
Autor:
Info Press
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Shutterstock
Ekonomisti se malo čega plaše kao inflacije, pa čak i kada ona na kratko poraste par procenata iznad uobičajenih 2-3%, dižu paniku. Razlog je što se inflacija, ako se na vreme ne kontroliše, lako otme kontroli i krene da uništava celu privredu. Koliko je inflacija bolna za privredu i građane, najbolje mogu posvedočiti oni koji su živeli u Jugoslaviji, ponajviše osamdesetih, a Jugoslavija je imala problem s visokom inflacijom od svog nastanka. I to ne sitnom inflacijom od 5-6% zbog koje se danas brinu u centralnim bankama SAD-a i EU, nego s inflacijom od nekoliko desetina procenata godišnje. U ekstremnim primerima, kakvi nisu bili retki u Jugoslaviji, i cene osnovnih životnih namirnica, poput hleba, rastu iz dana u dan. Tako nastaju bizarne situacije da hleb ili mleko poskupe od jutra do večeri. Prema podacima Svetske banke, koje prenosi Index, prosečna stopa inflacije u Jugoslaviji od 1965. do 1980. je iznosila 15.3% godišnje, a od 1980. do 1987. čak 57.2%. Nakon 1986. inflacija se sasvim otima kontroli i prelazi 100% godišnje, a do 1990. i 1000% godišnje, tj. krajem 80-ih cene su se najpre udvostručavale svakih godinu dana, a na kraju i udesetostručavale. U tom izveštaju Jugoslavija se navodi kao jedna od osamnaest teško zaduženih zemalja koje imaju velikih problema sa servisiranjem (vraćanjem) duga, uz Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Venecuelu, Nigeriju, Jamajku, Meksiko i druge. Jugoslavija je čak i bila poznata u svetu po visokoj inflaciji, pa tako američki New York Times 1970. piše o šestomesečnom zamrzavanju cena u Jugoslaviji i ograničavanju potrošačkog kreditiranja. Jugoslovenski dinar je od početka bio loša valuta, piše list. Prvo je 1950. uspostavljen kurs 50 dinara za 1 dolar, da bi već 1955. bio uspostavljen novi od 300 dinara za 1 dolar, ali samo za neke transakcije. Zavisno od transakcije razlikovao se i kurs, a u jednom trenutku je bilo i do 200 različitih kurseva. 1961. je takav ssitem ukinut i uveden je jedan kurs, 650 dinara za 1 dolar. 1966. nastupa prva od nekoliko denominacija, što označava promenu broja nula na novčanici. Do 1985, zahvaljujući konstantnim izmenama, više niko nije znao koliko vrede tzv. “stari dinari”, a koliko “novi dinari”, a tada se uvodi novčanica od 5.000 dinara. 1987. zbog visoke inflacije se pojavljuje novčanica od 20.000 dinara, 1988. od 50.000 dinara, a 1989. od 100.000, 500.000, 1 milion i 2 miliona dinara. Propast dinara kao valute pratila je propast Jugoslavije.
Napišite komentar za ovaj članak
spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak
Najnoviji oglasi
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
pročitaj još sličnih vesti
Svake godine, pa tako i ove, obeležena je 83 godišnjica tragično nastradalim radnicima i građanima u Fabrici oružja i municije 22. novembra 1941. godine
Praksa je pokazala da gradjani vole da se pitaju , odnosno da daju svoje sugestije I predloge o izgradnji nekih infrastrukturnih objekata koji nedostaju u njihovoj lokalnoj zajednici.
Sneg koji je noćas i jutros padao na području Grada Užica, kao i na teritoriji užičkih seoskih mesnih zajednica, nije izazvao veće probleme. U višim delovima grada formiran je snežni pokrivač od deset… […]
U organizaciji Muzičkog društva „Srpski Zlatoust“ i pod pokroviteljstvom Gradskog kulturnog centra i grada Užica, po treći put će biti organizovano tradicionalno veče frule pod nazivom „Duša frularskih priča“. U okviru bogatog muzičkog… […]
Brend ,,Plodovi Srbije” čije je sedište u selu Ježevica kod Čačka uskoro će postati bogatiji za api centar . Izgradnja prve sertifikovane api komore je pri kraju , a ponosna vlasnica brenda Danijela … […]
pretraži sajt
Broj pregleda
Pregleda do sada
Hvala što pratite naš portal.
najnovije vesti
Podelite objavu
Kliknite na znak plus
Podelite vest na društvenim mrežama.
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
Impresum • Marketing • Kontakt informacije • Uslovi korišćenja • Politika privatnosti • Deklaracija o kolačićima • Pristup podacima
Ekonomisti se malo čega plaše kao inflacije, pa čak i kada ona na kratko poraste par procenata iznad uobičajenih 2-3%, dižu paniku. Razlog je što se inflacija, ako se na vreme ne kontroliše, lako otme kontroli i krene da uništava celu privredu. Koliko je inflacija bolna za privredu i građane, najbolje mogu posvedočiti oni koji su živeli u Jugoslaviji, ponajviše osamdesetih, a Jugoslavija je imala problem s visokom inflacijom od svog nastanka. I to ne sitnom inflacijom od 5-6% zbog koje se danas brinu u centralnim bankama SAD-a i EU, nego s inflacijom od nekoliko desetina procenata godišnje. U ekstremnim primerima, kakvi nisu bili retki u Jugoslaviji, i cene osnovnih životnih namirnica, poput hleba, rastu iz dana u dan. Tako nastaju bizarne situacije da hleb ili mleko poskupe od jutra do večeri. Prema podacima Svetske banke, koje prenosi Index, prosečna stopa inflacije u Jugoslaviji od 1965. do 1980. je iznosila 15.3% godišnje, a od 1980. do 1987. čak 57.2%. Nakon 1986. inflacija se sasvim otima kontroli i prelazi 100% godišnje, a do 1990. i 1000% godišnje, tj. krajem 80-ih cene su se najpre udvostručavale svakih godinu dana, a na kraju i udesetostručavale. U tom izveštaju Jugoslavija se navodi kao jedna od osamnaest teško zaduženih zemalja koje imaju velikih problema sa servisiranjem (vraćanjem) duga, uz Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Venecuelu, Nigeriju, Jamajku, Meksiko i druge. Jugoslavija je čak i bila poznata u svetu po visokoj inflaciji, pa tako američki New York Times 1970. piše o šestomesečnom zamrzavanju cena u Jugoslaviji i ograničavanju potrošačkog kreditiranja. Jugoslovenski dinar je od početka bio loša valuta, piše list. Prvo je 1950. uspostavljen kurs 50 dinara za 1 dolar, da bi već 1955. bio uspostavljen novi od 300 dinara za 1 dolar, ali samo za neke transakcije. Zavisno od transakcije razlikovao se i kurs, a u jednom trenutku je bilo i do 200 različitih kurseva. 1961. je takav ssitem ukinut i uveden je jedan kurs, 650 dinara za 1 dolar. 1966. nastupa prva od nekoliko denominacija, što označava promenu broja nula na novčanici. Do 1985, zahvaljujući konstantnim izmenama, više niko nije znao koliko vrede tzv. “stari dinari”, a koliko “novi dinari”, a tada se uvodi novčanica od 5.000 dinara. 1987. zbog visoke inflacije se pojavljuje novčanica od 20.000 dinara, 1988. od 50.000 dinara, a 1989. od 100.000, 500.000, 1 milion i 2 miliona dinara. Propast dinara kao valute pratila je propast Jugoslavije.
Napiši komentar
komentari
Najnoviji oglasi
Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
“VINOMANIJA” ZLATIBOR 27.07.2024.GODINE PREZENTACIJA HYUNDAI “TUCSTON” – TERASA I PLATO ISPRED HOTELA PALISAD
Pridružite nam se na Festivalu “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine
Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Pročitaj slične vesti
OBELEŽENA GODIŠNJICA EKSPLOZIJE U TREZORIMA
Svake godine, pa tako i ove, obeležena je 83 godišnjica tragično nastradalim radnicima i građanima u Fabrici oružja i municije 22. novembra 1941. godine
Gradjani predlažu investicije za narednu godinu
Praksa je pokazala da gradjani vole da se pitaju , odnosno da daju svoje sugestije I predloge o izgradnji nekih infrastrukturnih objekata koji nedostaju u njihovoj lokalnoj zajednici.
Prvi sneg nije doneo veće probleme u Užicu
Sneg koji je noćas i jutros padao na području Grada Užica, kao i na teritoriji užičkih seoskih mesnih zajednica, nije izazvao veće probleme. U višim delovima grada formiran je snežni pokrivač od deset… […]
pretraži sajt
Zapratite nas na fejsbuku
redakcija@infopress.rs
Marketing@infopress.rs
