Vodeća ekonomija Evrope suočava se sa problemima u snabdevanju i višim cenama struje – stopa inflacije u Nemačkoj je 4,6 odsto, najviša u poslednjih 25 godina. Uzletu inflacije u celoj evrozoni je doprineo i rast cena energije, pa je ona na najvišem nivou u poslednjih 13 godina. Međutim, nije sve tako crno, postoje i pozitivne posledice inflacije koja ne bira mesto i vreme kada će se pojaviti, kao ni zemlju, bilo da je razvijena ili nerazvijena.
Inflacija je kao Sizifov posao, ma koliko radili na njoj, opet smo na početku. Opšti rast cena i pad kupovne moći novca su signali da u nekoj privredi postoji inflacija. Ali, da krenemo od samog početka.
Reč inflacija potiče iz latinskog jezika, od reči “inflatio”, što znači nadimanje, naduvavanje.
Starija monetaristička shvatanja definišu inflaciju kao stanje u kome zbog povećanja količine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti nacionalne valute što se posledično manifestuje opštim povećanjem cena. Ona je posledica povećanja količine novca u opticaju, bez odgovarajućih promena na strani ponude (proizvodnje).
Novija shvatanja suštinu inflacije objašnjavaju kao poremećaje robnonovčanih odnosa, kao stanje u kojem efektivna novčana tražnja vidljivo nadmašuje ponudu robe i usluga.
Nastanak inflacije vezuje za sredinu 19. veka. Prvi put upotrebljena je u Americi, kao oznaka skoka cena i novčanog opticaja u vreme građanskog rata od 1861. do 1865, kada je vlada, usled nedostatka sredstava za finansiranje rata, bila prisiljena da izdaje papirni novac, bez pokrića.
Ipak, gotovo je sigurno da su raznovrsne inflatorne situacije bile poznate i ranije.
Posle Prvog svetskog rata inflacija postaje gotovo stalna pojava. Od 1960-ih, inflacija je proglašena kritičnim problemom. Razdoblje velikih inflacija počinje tek sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica.
Prema nalazima istraživača koji su analizirali arheološke podatke iz drevnog grada Mesopotamije, prva inflacija u istoriji se dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naučnika, izazvao Aleksandar Veliki, koji je dovlačio plen sa svojih osvajačkih pohoda, najčešće u srebru. Inflacija je trajala oko deceniju.
Višestruki su uzroci. Kod inflacije potražnje, previše potrošnje je preusmereno na premalo robe. Uzroci su porast novčane ponude, državnih rashoda, porast izvoza čime se smanjuje domaća ponuda.
Porast nominalnih nadnica, porast cena inputa i energije i promena deviznih tokova dovode do inflacije troškova.
Visoke stope inflacije najčešće su prouzrokovane političkom odlukom u situacijama u kojima država ne može dobaviti prihode iz drugih izvora, pa se odlučuje na “štampanje novca”.
Prema intenzitetu i dinamici, razlikuje se blaga ili latentna inflacija, umerena, galopirajuća i hiperinflacija.
Prema uzrocima, inflacija se deli na inflaciju tražnje i inflaciju ponude.
S obzirom na stanje privredne aktivnosti, inflacija se deli na stagflaciju (inflacija u stanju stagnacije) i incesija (inflacija u stanju recesije).
Inflacija dovodi do opadanja kupovne snage novca u zemlji. Pad kupovne snage domaćeg novca dovodi do obaranja deviznog kursa i intervalutarne vrednosti novca.
Smanjenje izvoza i porast uvoza su rezultat naglog rasta domaće novčane tražnje i rasta cena u odnosu na svetsko tržište.
Povećana nesigurnost obeshrabruje investicije i štednju. Dolazi do preraspodele dohotka (od kreditora ka dužnicima, između privrednih grana) i bogatstva, do deformisanja cenovnih signala sa tržišta, nema podsticaja i efikasnosti poslovanja.
Inflacija donosi neizvesnost i destimuliše dugoročne poduhvate poput kupovine trajnih dobara i investiranja, ugrožava individualno blagostanje, obmanjuje sve aktere i onemogućava im razgraničenje nominalnih i realnih efekata, stvara situaciju u kojoj su dobici veoma neizvesni, a gubici daleko izvesniji.
Takođe, inflacija ima brojne negativne uticaje i posledice na privredni rast i razvoj i ekonomski je fenomen bez kojeg ne funkcioniše nijedna tržišna privreda.
Podsticaj stopi rasta i proizvodnje – ovakav stav vodi u politiku deficitnog finansiranja razvoja. Porast novčane mase iznad optimalne može povoljno delovati na aktiviranje nezaposlenih kapaciteta i radne snage.
Noviji razvoj privrede je pokazao da će verovatnije dodatna emisija novca, i blaga inflacija nastala iz tog osnova, pre prouzrokovati rast cena nego što će dovesti do aktiviranja nezaposlenih kapaciteta i rada.
Stvaranje novca prostim štampanjem i ubacivanjem u promet predstavlja jednu operaciju koja može trenutno da postigne neko podsticajno delovanje, ali je nesposobna da posluži kao trajan metod ubrzanja privrednog razvoja.
Stimulisanje investicija je druga pozitivna posledica, u uslovima kada su investicije niske i kada preti opasnost od pojave recesije i krize.
U uslovima inflacije, svaka investicija izgleda rentabilna, posebno se to odnosi na investicije koje se pokrivaju kreditima banke, jer kamata retko kada pokriva stopu inflacije i najčešće je negativna.
Stimulisanje potrošnje je jedan od vrlo uočljivih delovanja inflacije, jer se u uslovima viših stopa inflacije ne isplati štedeti. Potrošnja postaje primamljiva kategorija. Čak i neracionalni oblici potrošnje postaju veoma zastupljeni, što govori o begu novca u realna dobra.
Time se u inflaciji gubi ona poznata veza i stimulativno delovanje potrošnje na proizvodnju, posebno kada se potrošnja orijentiše na luksuznu robu, uvoznu robu, nekretnine.
Ni Srbija nije imuna na inflaciju, na nužno zlo koje se može držati pod kontrolom. U poslednjih godinu dana inflacija je 5,7 odsto.
Narodna banka će na sve ono na šta monetarna politika može da utiče, kaže guvernerka NBS, uticati, a to je bazna inflacija.
Međutim, guvernerka predviđa da će polovinom sledeće godine inflacija biti vraćena na tri posto plus minus jedan i po.