Košarka je od danas siromašnija za velikog stručnjaka i još većeg čoveka – Petronija Zimonjića, profesora koji je iznedrio brojne generacije studenata, brinuo i o fizičkoj pripremi generacija košarkašica i košarkaša.
Petronije Pera Zimonjić je rođen u Čačku, ratne 1942. godine. Sa košarkom je drugovao više od pola veka. Bio je jedan od osnivača Karaburme, iz koje se pridružio Strahinji Alagiću u Crvenoj zvezdi i učestvovao u najvećem uspehu naše ženske klupske košarke, osvajanju trofeja u Kupu evropskih šampiona 1979. godine.
Bio je pionir kondicionog rada sa košarkašima, a košarkaško trenersko znanje bilo mu je prednost da primeni naučna dostignuća u treningu.
Vodio je i OKK Beograd na prvenstvu Srbije, sa Crvenom zvezdom sredinom devedesetih je osvojio dve titule šampiona. Brinuo se o kondiciji reprezentacije Jugoslavije u stručnom štabu Dušana Ivkovića kad su se Saša Đorđević, Predrag Danilović, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Vlade Divac,…, u Atini 1995. vratili na evropski tron.
Bio je kondicioni trener Beobanke, da bi potom sa Duškom Vujoševićem u Partizanu nastavio trofejni niz. Krajem prošle decenije vratio se na kratko u Crvenu zvezdu.
Košarkašima, trenerima i svima koji su sa njim sarađivali ostaće u uspomeni po blagosti, pozitivnoj energiju koju je prenosio na sve oko sebe, gospodstvu…
Bio je profesor i trener za primer. LJubav prema košarci preneo je na sina Predraga, takođe sjajnog kondicionog stručnjaka i unuka Bogdana, prespektivnog juniora Dinamika.