Skoro polovina građana Srbije ne očekuje izbore u 2019. godini, dok 30 odsto misli da će ih biti, 56 odsto smatra da je zamrznuti konflikt najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju, a više ljudi se protivi, nego što podržava ulazak Srbije u EU, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je za “Politiku” sprovela agencija Faktor plus.
U slučaju održavanja parlamentarnih izbora 53,8 odsto građana bi glasalo za Srpsku naprednu stranku, dok bi Savez za Srbiju imao podršku 14,4 odsto birača, a cenzus bi prešli još socijalisti sa podrškom od 9,8 odsto.
Aleksandar Vučić je sa 57 odsto podrške ostavio najjači pozitivan utisak, a potom sledi Dragan Đilas sa sedam odsto podrške i Vuk Jeremić sa šest odsto.
Istraživanje, koje je sprovederno krajem 2018. godine, pokazuje i da 58 odsto ispitanika smatra da Beograd neće pristati da Kosovo dobije stlicu u Ujedinjenim nacijama, 22 odsto je odgovorilo potvrdno, a 20 odsto je odgovorilo da ne zna, ili da nema stav.
Sporazum Beograda i Prištine koji podrazumeva podelu Kosova vidi kao rešenje 23 odsto ispitanika, sedam odsto vidi kao rešenje sporazum koji podrazumeva razmenu teritorija, dok šest odsto vidi rešenje u priznanju nezavisnosti Kosova u sadašnjim granicama.
Oko 48 odsto ispitanika veruje da Beograd i Priština neće potpisati pravno-obavezujući sporazum, 36 odsto misli da će potpisati taj dokument, a najveći broj tih smatra da to može biti u roku od pet godina.
Na pitanje da li ste spremni da vaš lični život trpi po bilo kom pitanju da Kosovo i Metohija ostanu u Srbiji, 48 odsto je odgovorilo da nisu spremni, 28 odsto je odgovorilo sa “da, ali ne preterano”, dok je 16 odsto odgovorilo potvrdno.
Da bi Srbija trebalo da bude članica Evropske unije smatra 34 odsto ispitanika, dok se tome protivi 38 odsto, a 28 odsto nema stav o tome.
Situacija oko Kosova i metohije najjači je utisak prošle godine za 43 odsto ispitanika, dok je 12 odsto to vraćanje penzija na staro, posle četiri godine umanjenja.
Više od polovine ispitanika, 55 odsto, odgovorilo je da ne oseća “u novčaniku efekte dobrih rezultata ekonomskih reformi”, 20 odsto je odgovorilo da oseća malo poboljšanje, 14 odsto je odgvorilo da je poboljšanje delimično, dok je sedam odsto u potpunosti zadovoljno.