Jedan od zaključaka nedavno održane online konferencije „Dvorci Srbije – zaštita kulturne baštine“ je da građani Srbije treba da znaju šta imaju kao kulturno nasleđe, kako bi i u svetu mogli o tome da govore. Jedan od učesnika konferencije je bio i gost Jutarnjeg programa, Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.
U Srbiji postoji preko sto objekata, dvoraca i kaštela koji su nekada bili u funkciji, a trenutno preko 90 odsto više nije. Konferencija je dobar početak i dobro je što su dva ministarstva i Republički zavod za zaštitu spomenika i nevladine organizacije uključene u tu priču da se što više prikaže svo bogatstvo kojeg ima po celoj Srbiji, navodi Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.
„Želimo da u saradnji sa Turističkom organizacijom Vojvodine i Pokrajinskom vladom ukažemo i na značaj očuvanja i iskorišćavanje potencijala, jer po ugledu na razvijene zemlje Evrope, imamo ture obilazaka tih dvoraca i trebalo bi da u budućnosti na turističkoj mapi Srbije dvorci budu posebna turistička atrakcija“, naglašava Ivanišević.
Prema podacima Ministarstva kulture i informisanja od 116 spomeničkih zdanja, tri četvrtine su u vlasništvu države. Značajan broj dvoraca je još uvek u procesu restitucije. Osnovana je komisija sa ciljem da utvrdi stanje dvoraca na teritoriji Republike Srbije, ali i da utvrdi vlasništvo i probleme sa vlasništvom.
„Siguran sam da i u slučajevima gde nije regulisano vlasništvo da se to može rešiti na adekvatan način, jer ne mogu da verujem da će neko biti protiv toga da država ulaže u nešto što je kulturno dobro, tako da očekujem da i tamo gde ima problema, ti problemi budu veoma brzo rešeni“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Danas je oko 35 dvoraca u upotrebi. Jedan od svetlih primera je i „najmlađi“ vojvođanski dvorac u Srpskoj Crnji koji je obnovljen upravo zahvaljujući sredstvima Ministarstva turizma, no ipak veći deo je još uvek u lošem stanju.
Kada prođe pandemija i turizam oživi, pravilnom promocijom sigurno se može obezbediti da ovakvi objekti obezbede značajan prihod kojim bi se izdržavali. Naravno, jedan deo će biti u nadležnosti lokalnih samouprava, a jedan u nadležnosti Turističke organizacije Srbije i Vojvodine.
„Ne možemo kulturu isključivo posmatrati kao investiciju. Ovo jeste naša tradicija i mi smo odgovorni prema svojoj državi onoliko koliko cenimo svoju tradiciju. U svakom slučaju, svaki uloženi dinar u kulturu i tradiciju jeste nešto što će se vremenom vratiti kroz, na kraju krajeva, i vaspitanje generacija koje dolaze“, smatra Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.