Na današnji dan pre tačno 200 godina umro je Napoleon I Bonaparta, jedna od najpoznatijih istorijskih ličnosti, vođa Francuske revolucije, a zatim i car Francuske i kralj Italije. Jedan je od najznačajnijih vojskovođa u istoriji koji je uveo novine u načinu vođenja rata, a Francuzi smatraju da je okončao razdoblje bezvlašća i nerada.
Rođen 15. avgusta 1769. godine u gradu Ajačo na Korzici, poticao je iz ugledne, gospodske porodice, a bio je četvrto od jedanaestoro dece Karla Bonaparte i Marije Leticije Ramolino. Školovanje je započeo u školi za dečake u svom rodnom gradu, a kada mu je bilo deset godina, roditelji su ga poslali zajedno sa starijim bratom Džozefom u vojnu školu za aristokrate u Brijanu u Francuskoj.
Nakon što je maturirao u toj školi, upisuje elitnu Kraljevsku vojnu školu u Parizu. Bio je inteligentan i izuzetan student, a škole koje je pohađao su mu obezbedile kvalitetno obrazovanje.
Drugi poručnik francuske vojske postao je 1785. godine, kada je krenuo u vojne pohode. Uprkos tome je i dalje često odlazio na Korziku brinući se o svojoj porodici, pa je čak jedno vreme i vodio domaćinstvo kada mu je otac preminuo.
U komandanta francuske vojske u Italiji unapređen je 1796. godine, gde je svojim izvanrednim vođstvom primorao Austriju i njene saveznike da sklope mir s Francuskom. Dve godine kasnije, u pokušaju da prekine britanske trgovačke pohode ka Indiji, osvojio je Egipat koji je tada bio pod vlašću Otomanskog carstva. Međutim, Britance nije uspeo da porazi i njegova flota se nasukala nakon bitke na Nilu.
Uspon i pad Napoleona Bonaparte
Ubrzo potom, Francuska je bila suočena s novom koalicijom – Austrija i Rusija su sklopile savez s Britanijom. Napoleon se vraća u Pariz, čija se vlada nalazila u ozbiljnoj krizi. Iskoristivši situaciju, Napoleon je u novembru 1799. godine izveo državni udar i postao prvi konzul, čovek na čelu francuske vlade koji ima gotovo neograničenu moć.
Doživotni konzul s pravom da imenuje svog naslednika postao je 1802. godine, a samo dve godine kasnije je proglašen i francuskim carem. Pod njegovim rukovodstvom život u Francuskoj je znatno poboljšan. Centralizovao je vladu, stvorio Francusku banku, ponovo proglasio rimski katolicizam državnom religijom, sproveo pravne reforme uvodeći Napoleonov zakonik i preuredio program obrazovanja u državi.
Napoleonova vojska je 1800. godine porazila Austrijance u bitki kod Marenga, nakon koje je vodio pregovore o miru u Evropi, a uspostavljajući ga, Francuska je ojačala. Tri godine kasnije Britanija je nastavila rat s Francuskom, a ratu su se pridružile Austrija i Rusija.
Drugi poručnik francuske vojske postao je 1785. godine, kada je krenuo u vojne pohode. Uprkos tome je i dalje često odlazio na Korziku brinući se o svojoj porodici, pa je čak jedno vreme i vodio domaćinstvo kada mu je otac preminuo.
U komandanta francuske vojske u Italiji unapređen je 1796. godine, gde je svojim izvanrednim vođstvom primorao Austriju i njene saveznike da sklope mir s Francuskom. Dve godine kasnije, u pokušaju da prekine britanske trgovačke pohode ka Indiji, osvojio je Egipat koji je tada bio pod vlašću Otomanskog carstva. Međutim, Britance nije uspeo da porazi i njegova flota se nasukala nakon bitke na Nilu.
Uspon i pad Napoleona Bonaparte
Ubrzo potom, Francuska je bila suočena s novom koalicijom – Austrija i Rusija su sklopile savez s Britanijom. Napoleon se vraća u Pariz, čija se vlada nalazila u ozbiljnoj krizi. Iskoristivši situaciju, Napoleon je u novembru 1799. godine izveo državni udar i postao prvi konzul, čovek na čelu francuske vlade koji ima gotovo neograničenu moć.
Doživotni konzul s pravom da imenuje svog naslednika postao je 1802. godine, a samo dve godine kasnije je proglašen i francuskim carem. Pod njegovim rukovodstvom život u Francuskoj je znatno poboljšan. Centralizovao je vladu, stvorio Francusku banku, ponovo proglasio rimski katolicizam državnom religijom, sproveo pravne reforme uvodeći Napoleonov zakonik i preuredio program obrazovanja u državi.
Napoleonova vojska je 1800. godine porazila Austrijance u bitki kod Marenga, nakon koje je vodio pregovore o miru u Evropi, a uspostavljajući ga, Francuska je ojačala. Tri godine kasnije Britanija je nastavila rat s Francuskom, a ratu su se pridružile Austrija i Rusija.
Zanimljivosti o Napoleonu
1. Njegovi roditelji i bliski poznanici zvali su ga Nabuilo.
2. Nije iznenađujuća činjenica da je u školi kao dete bio odličan matematičar, ali nije bio društven i bio je prilično nadmen. Takođe, njegovi profesori su bili ti koji su predložili da se priključi vojsci.
3. Poznato je da je Napoleon patio od ailurofobije, odnosno da je imao strah od mačaka. Kad je imao svega šest meseci, dadilja ga je izvela u dvorište i ostavila u kolevci, međutim jedna mačka je skočila na njega i to je ostavilo očigledno veliki trag na francuskog vojskovođu. To je dobro znao i vojvoda od Velingtona, pa je navodno u bici kod Vaterloa ispred svoje vojske postavio sedamdeset mačaka koje su preplašile Napoleona, a njegova nemoć demoralisala francusku vojsku koju je predvodio, zbog čega je izgubio bitku.
4. Mit je da je Napoleon bio nizak. Njegova visina iznosila je 169 centimetara, što je bila prosečna visina za muškarca tog doba. Međutim, ovaj francuski vojskovođa voleo je da bude okružen izrazito visokim vojnicima pa je u poređenju s njima bio nizak, što je doprinelo stvaranju mita o njegovoj visini.
5. Kad je reč o mitovima, mora se spomenuti i onaj da je u Francuskoj ilegalno dati svinji ime Napoleon. Naime, ni u jednom francuskom zakonu ne postoji ova stavka, niti je zabeleženo da je neko išao na sud zato što je svinju nazvao po Napoleonu, a ime ovog cara i vojskovođe dato je svinji i u francuskom prevodu Orvelove Životinjske farme. Veruje se da je mit proistekao iz zakona o prestupu protiv šefa države koji podrazumeva sve što bi narušilo čast i dostojanstvo predsednika ove zemlje.
6. Kroz veći deo istorije saobraćaj se odvijao levom stranom puta, a istoričari tvrde da je upravo Napoleon, iz nekog razloga, odigrao glavnu ulogu u promeni ovog modela širom Evrope.
7. Napoleon je bio jedan od mnogih uglednih ljudi tog vremena koji su izgubili partiju šaha od mehaničkog Turčina, lažnog automata za igranje šaha u kom je bio skriven šah majstor. Naravno, niko od njih nije znao da mašina nije prava.
8. Francuski državnik Napoleon I Bonaparta navodno bi se često preobukao u siromaha i šetajući ulicama Pariza postavljao pitanja narodu, na osnovu čega je merio svoju popularnost.
9. Pravo ime Napoleonove prve supruge bilo je Mari Žozef Roz de la Pageri, ali se njemu nije dopadalo pa ga je promenio u Žozefina. Takođe je verovao da mu ona donosi sreću, pa je nosio njen portret sa sobom kad god bi išao u neku bitku. Žozefina je iz prethodnog braka imala dvoje dece, a ćerka joj se udala za Napoleonovog brata.
10. Napoleonova vojska je prva počela da konzumira konzerviranu hranu. Naime, on je 1795. godine ponudio nagradu od 12.000 franaka osobi koja osimisli način da se namirnice očuvaju, da bi bolje hranio svoju vojsku kad zemlja koju je napao nije u stanju da proda ili obezbedi hranu. Petnaest godina kasnije nagradu je odneo poslastičar Nikola Fransoa Aper koji je osmislio tehniku konzerviranja hrane sličnu onoj koja se i danas koristi.
11. Želja ovog francuskog vojskovođe i cara bila je da se njegovi posmrtni ostaci sahrane na obali reke Sene, međutim niko nije ispunio ovaj zahtev, tako da njegovo telo danas leži u Palati invalida u Parizu gde su sahranjeni mnogi francuski lideri i generali.