Mere socijalnog distanciranja, zabrana kretanja i zatvorene granice u vreme pandemije korone, ubrzale su digitalnu transformaciju i uvele je i u domove onih, koji nikada do tada nisu posegli za računarom, pa ni skajpom, vajberom ili vocapom. I dok su se internet mreže usijavale, na Drini, kod Bajine Bašte, počelo je i – dovikivanje nad rekom.
Kada je Drina posala granica, mnoge su porodice ostale razmeštene u dve države, jer su Skelani, u Republici Srpskoj, odvajkada vezani za Bajinu Baštu, od koje ih deli samo reka.
Razdvojenost je, ipak, tek u vreme korone postala potpuna. Željni jedni drugih, kontaktiraju putem skajpa i vajbera, ali ima i onih kojima to nije dovoljno. Tako se na levoj obali okupe roditelji, na desnoj deca i dovikivanje počinje.
“Jednostavno, ovaj način je nekako, mnogo je lepši jer je mnogo stvarniji. Navikli smo da smo stalno zajedno, da ćutimo zajedno, jednostavno da smo tu, da smo u prisustvu jedni drugih i to je ono što nam je falilo sve vreme”, navodi Nikolina Lazić iz Bajine Bašte.
Duška Gavrilović navodi da se redovno čuju preko vibera i društvenih mreža, ali su želeli da se vide uživo.
“Ovo mesto smo izabrali zato što tata i mama žive preko puta, njima je najbliže da siđu, a inače, kada je Drina malo manja, mi je pregazimo do pola i onda možemo malo bolje da se čujemo”, objašnjava Gavrilović.
Zato se, kao nekada davno, kada su se prizivale skeledžije i razmenjivale informacije dok nije bilo telefonskih veza, nad Drinom ore saveti, pozdravi i pitanja.
Nedavno je i Savet ministara Bosne i Hercegovine odobrio prelaz granice onima koji žive u pograničnom području, a rade ili imaju svoja imanja na teritoriji susedne države. Za njih je, uz odgovarajuće mere zaštite i potvrde, otvoren prelaz na Skelanima. Ostali su, međutim, još uvek razdvojeni.
“Sa ovom epidemijom smo se svi otuđili. Tako da ćemo verovatno sada malo drugačije o svemu razmišljati i drugačije se ponašati, bar se ja nadam da će tako biti”, navodi Mišo Savić iz Bajine Bašte.
I tako, u digitalnoj eri, kao odjek nad Drinom, ostaje ljudska potreba za kontaktom u kome i glas i pogled, pa makar i preko reke, imaju nezamenjivu autentičnost i toplinu.