Američki “crni petak” dolazi i u Srbiju. Tu je iza ugla, kako ga ovih dana najavljuju mnogi prodavci robe, tehnike i nameštaja, a zvanično će doći 29. novembra.
Prošle godine, “crni petak” je bio 23. novembra, ove godine šest dana kasnije. Ipak, već danas, pet dana uoči “američkog potrošačkog praznika”, popusti su već počeli. Cene su niže za 20 odsto, ali i nova veća sniženja i do 50 odsto tek treba očekivati – i u petak, ali i tokom celog dolazećeg vikenda.
Najveće popuste davaće prodavci odeće i obuće, ali i tehnike. Značajne popuste treba očekivati i na nameštaj, a pojedini saloni su akcije za Sajam nameštaja samo produžili do “crnog petka”, pa je ceo novembar u tom znaku.
Vladana Hamović, ekonomista, smatra da će interesovanje za kupovinu na “crni petak” sigurno biti veliko, tim pre što je “kupovna moć u Srbiji i dalje niska, pa sve akcije, popusti i sniženja, imaju efekta na potrošače”.
“Što se tiče trgovaca, ne verujem da su na velikom gubitku prilikom ovakvih kampanja zato što su njihove marže inače dosta visoke, i uvek u tom sniženju od 10, 20, pa čak i 30 odsto, oni nađu računicu za sebe. Svakako ne bi ulazili u takve akcije da ne mogu da profitiraju. Jednostavno odrede granicu ispod koje ne bi išli, a koja je za kupce atraktivna, tako da mislim da se tu, na neki način, usklade interesi potrošača i trgovaca”, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis”.
Hamović ipak podseća da popusti u Srbiji nisu tako veliki, odnosno “ekstremni”, kao u inostranstvu.
“Bila sam svedok sniženja u Americi, koja su mnogo atraktivnija čak i od evropskih. Tamo na akcijama i popustima možete pronaći veoma kvalitetne stvari za samo nekoliko dolara, čega u Evropi nema baš tako često. Kod nas su sniženja manja, ali ipak veoma privlačna kupcima”, ističe naša sagovornica i dodaje da kolika god bila razlika između tržišta, interesovanje postoji sa obe strane, i trgovaca i potrošača, inače se “crni petak” ne bi ponavljao iz godine u godinu.
Ono što je važno, savetuju poznavaoci, je da u kupovinu ulazite “hladne glave”. Poznato je da u gužvi, potrošači povučenim ponašanjem drugih ljudi, često ne razmišljaju o svemu što bi u običnoj kupovini imali na umu. Prvenstveno, tu se misli na uslove kupovine, zamenu, reklamacije, pa je dobro da se o svemu tome raspitaju pre samog odlaska u tržne centre – jer neki prodavci daju pravo na zamenu, a neki jednostavno kažu da to ne važi za kupovine na “crni petak”.
Skoro 100 miliona evra za jedan dan
U Srbiji ne postoje statistika o ukupnom prometu za “crni petak”. Podaci u pojedinim susednim zemljama pokazuju da su u pitanju velike brojke. Građani Hrvatske su za prošlogodišnji “crni petak”, tako potrošili 92,7 miliona evra, što je bilo 20 odsto više u odnosu na isti dan 2017. godine. Broj izdatih računa istovremeno je bio veći za četiri odsto.
Kako je sve počelo?
“Crni petak” dobio je naziv po tome što tada računi potrošača prelaze sa crvenog u crno.
Još krajem 19. veka američki trgovci su shvatili da je Dan zahvalnosti odlična prilika za povećanje zarade, pa su upravo oni krivi za ovu pomamu koju osim u SAD, danas postoji u svim delovima sveta.
Prva kriza Crnog petka nastupila je posle Velike ekonomske krize 1929. godine kada je, zbog nedostatka novca, Crni petak na 10 godina prestao da postoji .
Međutim, 1939. godine novembar je imao 5 nedelja. Trgovci su kalkulisali da će kupovina poklona za Božić i Novu Godinu početi kasnije. Tako su odlučili da vrate “Crni petak” koji je u svetu opstao do danas, a u Srbiji poprima sve ozbiljnije razmere.