Predlog zakona o porezu na dohodak građana stigao u skupštinu. Planirano da se neoporezivi deo poveća na 30.000 dinara.
Koalicija za dobročinstvo je preko Saveta za filantropiju predložila Vladi Srbije da se neoporezivi deo učeničkih i studentskih stipendija poveća tri puta, odnosno sa sadašnjih 11.741 na 30.000 dinara. Ovo bi značilo da će od istog bruto iznosa kompanije i institucije moći da dodele znatno veći broj stipendija, jer će biti manje oporezovane.
Ovo je sadržano u predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je usvojila Vlada i koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
– Predlog da se bavimo ovom temom došao je iz privrednog sektora, gde tvrde da bi davali i više stipendija i da bi one mogle biti veće ako bi se povećao neoporezivi deo – navodi se u obrazloženju predloga.
Dodaje se da su u većini zemalja, naročito u EU, stipendije dodeljene iz državnog budžeta ili sredstava EU potpuno izuzete od oporezivanja.
– Neoporezivi iznos stipendija u Srbiji je na veoma niskom nivou. On predstavlja 23 odsto prosečne neto zarade, dok u većini zemalja ili nema ograničenja ili je njihov minimalni iznos na nivou od 40 do 50 odsto prosečne neto zarade. Sledeći ova iskustva, u Srbiji bi minimalni neoporezivi iznos stipendija trebalo da bude u intervalu od 24.000 do 32.000 dinara – navedeno je u obrazloženju.
Ističe se da se 60 odsto kompanija izjasnilo da bi, ukoliko ne bi bilo poreskih olakšica za stipendije, one i dalje dodeljivale stipendije u smanjenom broju i iznosu.
– U slučaju nepostojanja neoporezivog iznosa, ukupan fond za stipendije bi bio manji za 12 miliona dinara – navodi se u obrazloženju. – Povećanjem neoporezivog iznosa stipendija na 30.000 dinara, najveću korist bi imala država, jer bi povećanjem iznosa olakšice došlo do smanjenja poreza koje plaća Ministarstvo prosvete za stipendije za 15,3 miliona dinara, te bi ovaj iznos mogao da se preusmeri u povećanje fonda za stipendije.
IZNOSI NISU DOVOLjNI
Koalicija za dobročinstvo navodi da su stipendije niske i da njihov iznos ne može da podmiri osnovne potrebe studenata:
– Morale bi da se određuju u odnosu na troškove života i da studenti njima mogu, osim egzistencijalih potreba, da podmire i potrebe u sferi dodatnog obrazovanja, kulture…