Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova nešto više o tri miliona građana Srbije ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je preko dva i po miliona građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice, poznato kao “nema ulice – bez broja”. Zbog toga je 2017. godine pokrenut projekat Ažuriranja adresnog registra kako bi svaki objekat dobio naziv ulice u kojoj se nalazi i svoj broj. Uočeno je da postoji potreba da se realizacija ovog posla ubrza na području Moravičkog okruga zbog čega je danas u Čačku održan sastanak predstavnika kabineta premijerke Ane Brnabić i lokalnih samouprava.
Do
kraja ove i početkom naredne godine u Srbiji bi trebalo da se završi
realizacija ovog nacionalnog projekta i sva fizička i pravna lica dobiju svoju
adresu prebivališta odnosno stanovanja. Tako bi u istoriju trebalo da ode
oznaka “bb” i sve ulice dobiju ime.
“Veliki je broj građana koji nemaju svoju ulicu i kućni broj. To je tri miliona građana kojima u dokumentima piše ”nema ulica” ili “bez broja”. Zato je ovaj projekat važan, da se svi organi povežu i da se koristi jedinstven adresni registar. Ako se setimo gužvi koje smo imali za zdravstvene kartice, one ne bi postojale da smo imali ažuriran tačan adresni registar i da su svi građani prijavljeni na objekat u kome žive i rade. Tako bi te kartice mogle da budu poslate na njihovu kućnu adresu”, navodi član Kabineta predsednice Vlade Srbije zadužen za realizaciju projekta, Vukašin Grozdić.
Kada je pokrenut projekat, u registru je bilo 53.000 ulica, a pošto je Republički geodetski zavod izradio elaborat utvrđeno je da nedostaje još 66.000 ulica, dok bi milion objekta trebalo da dobije novi kućni broj. Sada lokalne samouprave treba da imenuju sve te ulice.
“Kada su u pitanju opštine Ivanjica, Lučani, Gornji Milanovac i grad Čačak mi se nalazimo u početnoj fazi ažuriranja adresnog registra. Dve od četiri lokalne smaouprave već su uradile elaborate i nešto započele, a druge tek treba da otpočnu aktivnosti”, izjavio je načelnik Moravičkog uprvnog okruga Slobodan Jolović ne želeći da imenuje koje su lokalne samouprave uradile elaborate.
Kada
ulice dobiju imena i objekti u njima svoje brojeve građani će morati da menjaju
lične karte.
“Važno je napomenuti da će zamena ličnih dokumenta, pre svega lične karte, jedinog dokumenta koji je potrebno promeniti, građani raditi o trošku države. Svi koji imaju čipovane lične karte biće u prednosti”, istakao je Grozdić.
Rečeno je da će lokalne samouprave u MUO dobiti svu potrebnu stručnu pomoć, logistiku i upustva, kako bi se ubrzao proces ažuriranja adresnog registra. Niko od pristutnih predstavnika lokalnih samouprava na današnjem sastanku nije želeo da na ovu temu razgovara sa novinarima.