Ove nedelje obeleževa se puna decenija od kada u Srbiji postoji institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Koliko smo napredovali kao društvo, šta se i da li se proemenilo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da bi se stvorilo društvo bez diskriminacije nije potrebno samo promeniti zakon, već i kulturni obrazac.
Brankica Janković je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da danas više niko ne negira da postoji diskriminacija određenih društvenih grupa i svi su spremni da rade na unapređenju ravnopravnosti i to je bolje.
“Građani nam veruju, što pokazuju hiljade rešenih predmeta koji su iza nas, a najbitnije je da nam se obraćaju svi građani podjednako. I pripadnici većinskog stanovništva, ali i Mađari i Albacni i Romi i Crnogorci i LBGT populacija, i muškarci i žene i pripadnici strnaka na vlasti i opopzicione stranke, i roditelje dece sa invaliditetom, jer znaju daće dobiti zašititu pred našom institucijom. Ono što vidimo kao uspeh je da je danas jezik ljudskih prava sve više ušao u politički diskurs. Nema više nijednog političkog aktera koji nema u svojoj agendi unapređenje ravnopravnosti kao temu”, istakla je Jankovićeva.
Prema njenim rečima, danas je mnogo bolje kada govorimo o rodnoj ravnpravnosti. Žene danas u Parlamentu čine 30 procenata, uskoro će 40. Ali, se vidi i da žene ravnopravno učestvuju na svim poljima.
“Žene su potvrdile i tokom ove epidemije da su ne samo na prvoj liniji i u pozadini fronta, nego i na predstraža i prethodnica, i da umeju da čuvaju odstupnicu. Žene najbolje znaju kako da smanje gubitke. Uostalom, kakve veze ima kog je ko pola ako je stručan. Mislim da to treba da bude postulat. I da nikada ne govorimo o temi da smo neravnopravni samo zbog svog pola”, navela je Jankovićeva.
Navodi da se dobija i niža plata je zakonom zabranjeno, ali nikako da se dođe do slučaja zbog kog bi se vodila strateška parnica.
“U EU je čak i mnogo viša razlika među platama”, istakla je Jankovićeva.
Poslodavci, ističe, sve manje pitaju kada će žena ostati u drugom stanju.
“To nikako ne znači da neće ipak dati prednost muškom kandidatu. Da bismo stvorili društvo u kome neće postojati diskriminicija moraju se promeniti kulturni obrasci, a ne samo zakon”, ukazuje Jankovićeva.
Volela bi, kaže, da dobijemo parlament u kome će biti više političkih opcija, što znači i više ideja i kvalitetnije donošenje odluka.
“A 40 odsto žena ne treba da znači drugačiji izgled parlamenta, već to treba da znači kvalitetnije donošenje odluka koje uzima u obzir različite perspektive – i mušku i žensku. Ako imate u Parlamentu reprezente svih opcija možete napraviti od Srbije bolje mesto za život, sa boljom i sa neselektivnom pravdom”, kazala je Jankovićeva.
Kaže da još nije stvoreno društvo u kome se plaši onaj koji je izvršio diskriminaciju, još se plaše obični ljudi.
“Otuda objašnjenje zašto nismo uspeli da dobijemo neki slučaj u kome će se neko obratiti i reći: ‘Ja imam manju platu od kolege‘, zato što se plaši da ne izgubi posao. I to treba da bude naš zadatak u budućnosti”, zaključila je Jankovićeva.