Deca, naročito tinejdžeri, na internetu, u proseku, provode više od 3 sata dnevno, a dve trećine njih, vikendom čak 7 sati utroši na igranje igrica ili neke druge sadržaje, uglavnom zabavnog karaktera, pokazalo je istraživanje. Nemoguće je decu zaštiti od svega što savremeno društvo donosi, niti to treba činiti, poručuju psiholozi, ali određena ograničenja moraju postojati, što, dodaju, zavisi isključivo od roditelja.
Letnji raspust prijao je i deci i roditeljima. Odmorili su se od škole, učenja, kontrolnih zadataka, ocenjivanja. Neki su putovali, neki ne, ali su svi imali isti izazov – kako da svoje školarce motivišu da rade nešto korisno.
Mališani uglavnom igraju igrice ili gledaju jutjub kanale.
Deca se, kada su slobodna i bez obaveza najčešće žale na dosadu, a roditelji bi trebalo da im pomognu da osmisle nešto zanimljivo i kreativno, upozoravaju psiholozi.
“Nekako sve manje sami umeju da se organizuju, da osmilse svoju igru. Sve teže im idu kolektivne igre, u smislu da poštuju pravila, da sami to regulišu. Izuzetak su deca koja su izuzetno ozbiljna u sportsko-rekreativnim aktivnostima. Oni to ipak nauče”, kaže Ivana Orolicki, dečiji psiholog.
Najvažnije je ne nametati detetu ono što ne želi.
“Pred TV ekranima birati one sadržaje koji su primereni i imaju smisla. Malo kontrolisati to vreme koje deca provode igrajući igrice”, kaže Ivana Olrolicki.
Pedagozi imaju razumevanja i za roditelje.
“I roditelje treba razumeti, jer gledaju da jedan deo vremena posvete sebi, da se odmore pre svega psihički. I onda daju deci igrice, telefon i toj deci nedostaje pažnja. I tu je najveća greška”, kaže Danilo Gligorić, učitelj u Osnovnoj školi “Svetozar Marković”.
Najvažnije od svega je da deca i roditelji što više vremena provedu zajedno. Od novih tehnologija ne možemo ih u potpunosti zaštiti, ali možemo ih voleti, savetovati, učiti da sami organizuju svoje vreme, da se druže, bave sportom, imaju hobije.