Katedralni manastir Eparhije budimljansko-nikšićke Đurđevi stupovi u Beranama, danas slavi krsnu slavu, 807. od nastanka!
Manastir “duša duše narodne”, kako reče patrijarh srpski Irinej, zbog pošasti koja je snašla planetu, prvi put u svojoj istoriji neće biti mesto sabranja Vasojevića sa svih strana, ali, svetinja slavnih Nemanjića, čeka svoju decu koliko god to bude trebalo.
Svetinja spada u red najstarijih naših zadužbina, a posvećena je svetom velikomučeniku i pobedonoscu Georgiju.
– Ovaj manastir je od svog nastanka do danas delio i dobro i zlo sa narodom. Zato je bio i ostao i božji i narodni dom, toplo pribežište i luka spasenja, svetinja koja je duhovno hranila i formirala pokolenja naših predaka. Od sveštenstva iz perioda turskog ropstva, posle epohe budimljanskih episkopa, koje je uzimalo teškoće naroda na svoja pleća najčešće se pominju iguman Nikifor iz doba vožda Karađorđa, i trojica igumana iz porodice Zečević: čuveni Mojsije, i ne manje zaslužni Nikodim i Joanikije – kaže episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.
On podseća da je ova svetinje pet puta razarana, paljena i pljačkana i da su je, zbog brojnih pogroma koje je pretrpela, nazvali – manastir mučenik.