Srpska pravoslavna crkva liturgijski obeležava Svetog arhangela Gavrila, slavi ga kao blagovesnika koji je najavljivao sve značajne događaje u hrišćanstvu.Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.
Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božjeg.
Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.
Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o vaskrsenju Hristovom.
Freska arhangela Gavrila u srednjovekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
U narodu, praznik je poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onima koji poštuju veru na ovaj dan zabranjen skoro svaki rad.
Letnji Aranđelovdan je krsna slava nekoliko hramova na Kosovu i Metohiji.