Već više od pola veka 22. april se obeležava kao Dan planete, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i smanjila negativan uticaj na životnu sredinu. Dan planete Zemlje ove godine posvećen je akcijama čišćenja, mladima i obrazovanju.
I deca znaju da nikad ne treba zagađivati prirodu i treba da očuvamo životnu sredinu, jer u protivnom nećemo imati čiste reke, jezera, vazduh… Kada bi odrasli razmišljali kao deca, imali bismo mnogo manje problema sa životnom sredinom.
„Oni su ti koji pokreću roditelje da se promene, oni su ti koji koji donose čepove za hendikep, recikliraju, odvajaju otpad na mestu nastanka“, kaže profesorka biologije OŠ Drinka Pavlović Marina Drndarski.
Godinu za nama obeležila je pandemija, smanjen saobraćaj neznatno je uticao na ublažavanje klimatskih promena. Međutim, povećava se količina otpada. Okruženi smo plastikom, smećem. Reke, mora i okeani su zagađeni.
„UN su proglasile dekadu obnove planete, revitalizaciju, razlozi za to su više nego jasni. Petina kopnene površine Zemlje je degradirana što naravno utiče i na dostupnost hrane i na pitku vodu i na klimatske promene“, istiće Boris Erg iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.
„Nama planeta znači kao sredina koja nam pruža uslove za život. Znači da priroda Zemlje nije takva mi ne bi opstali niti bilo koji živi svet na planeti. Mi kad kažemo da očuvamo planetu misli se na te uslove životne sredine, a sama planeta će opstati bez obzira na nas i na živi svet“, objašnjava prof. dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
U Srbiji je u poslednjih deset godina udvostručena količina proizvedenog otpada. Oko naselja, pored reka, u prirodi nalazi se više hiljada divljih deponija.
Sve je više onih koji žele da zavrnu rukave, očiste smeće i opomenu druge da ne zagađuju. Prilika za sve koji žele da se uključe je nedelja i velika akcija Eko straže čišćenja otpada na više od 50 lokacija u Srbiji.