Motociklisti jedva čekaju lepo vreme i veoma su nestrpljivi da sezona vožnje počne. Međutim, ovo je period godine kada je rizik od nezgoda najveći. Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista Vladimir Jevtić kaže za RTS da u proseku godišnje imamo oko 1.000 povređenih motociklista. Istakao je da je zabluda da su skuteri i gradski motocikli bezbedniji jer su manje mase, kao i da je gradsko područje najrizičnije i da se najviše nezgoda u kojima učestvuju vozači dvotočkaša dešava upravo u gradu.
Vladimir Jevtić je, gostujući u Jutrarnjem programu RTS-a, naveo da je proleće rizičan period jer su se vozači automobila odvikli od motociklista, a motociklisti čekaju prve lepe dane da izađu na ulicu.
“U proseku godišnje imamo oko 1.000 povređenih motociklista, to znači i lakše i teške telesne povrede i poginule”, dodao je Jevtić.
Istakao je da su neprilagođena brzina i alkohol najčešći faktori rizika, ali da ima i netipičnih uzroka.
“Kod čeonog sudara rizik da motociklista strada kada se sudari sa nekim prosečnim automobilom je 30 puta veći samo zbog manje mase motocikla. U tom momentu, prilikom čeonog sudara, vi imate takozvano negativno usporenje, automobil vas gura pozadi i dolazi do trzajnih povreda vrata, politraumatskih povreda”, obajsnio je Jevtić.
Istakao je da nije reč samo o snažnim motociklima, već i skuterima i gradskim motociklima.
“Oni si još rizičniji i to je jedna od ključnih zabluda kod naših ljudi da ukoliko je motocikl manje mase da je on bezbedniji. Zapravo nije tako. Postoji jedan faktor rizika, to je mesto gde vozite – grad je najopasniji i najrizičniji i najviše nezgoda se dešava u gradu. Raskrsnica je ključno mesto gde motociklisti stradaju”, istakao je Jevtić.
Zbog toga je, ističe, jako važno u gradskoj vožnji da vozači dvotočkaša imaju punu opremu i maksimalnu pažnju.
Kaciga je obavezna po zakonu, ostali delovi nisu. Na pitanje hoće li se to promeniti, Jevtić kaže da nigde u svetu to još nije regulisano.
“Kaciga jeste obavezna, jer je glava najugroženiji deo tela motocikliste, međutim uvek savetujemo da imate maksimalnu opremu”, rekao je Jevtić i dodao da su na tržištu dostupni štitnici i da to više nisu nedostižne cene da se kupi.
“Morate da imate odgovarajuću zaštitnu opremu zato što je mnogo jeftinije da uložite u opremu nego u lečenje koje može da košta. Imamo neke statistike iz Amerike koje kažu da kada 25-ogodišnji vozač motocikla ima povrede mozga doživotne to košta između 80.000 i tri miliona evra lečenje samo”, naglasio je Jevtić.
Povrede kod motociklista su u proseku 13 puta skuplje od povreda vozača automobila, naglašava Jevtić.
Ističe da statistika pokazuje da najviše stradaju mladi vozači dvotočkaša, ali da je poslednjih godina kod nas ta granica pomerena ka tridesetoj i četrdesetoj godini.
“Negde je razlog to što se ljudi olako odluče za motocikl, velike su gužve u gradu i svi misle da će motociklom brzo rešiti problem. Oni to hoće uraditi, ali samo ako to urade postupno. Pogrešan izbor motocikla povećava rizik deset puta da stradate u nezgodi”, rekao je Jevtić.
Naveo je da je još jedan netipičan rizik – rizik opasne situacije. Imate svega tri sekunde da rešite opasnu situciju kada se desi nezgoda, upozorava Jevtić.
“Uglavnom ljudi sve znaju šta treba da urade, ali im nije to negde složeno u glavi, kako se sve to radi, kako odreagovati u te tri sekunde. Kada se desi uglavnom svi zalede pogled, ne znaju da reše tu situaciju, potroše vreme i prostor i ne urade ništa, obično je to refleksno reagovanje na kočnicu. Da li će to pomoći u toj situaciji – to ne znamo i onda ulazite u faktor sreće”, navodi Jevtić.
Zbog toga je, kako kaže, važno da opasnu situaciju motociklisti znaju da kontrolišu.
Postoje određene veštine i načini kako se to radi, rekao je Jevtić i dodao da od naredne nedelje kreću sa treninzima vozača.
Čak 610 nezgoda sa učešćem motociklista završi se rečenicom “Izvini nisam te video”, a Jevtić navodi da je to klasična rečenica i da je odgovornost i kod motociklista i kod drugih vozača.
Ističe da je to tokom pandemije pojačano, jer su ljudi dosta odsutni zbog problema i da se to odrazilo i na saobraćaj.
“Ono što je važno je da u saobraćaju budete prisutni sve vreme, jer ako vam se desi da vi pređete deo puta, a ne sećate se – tog momenta rizik drastično raste da se dogodi ono što niko ne želi, jer mozak u tom momentu nije prisutan i rutinski vozite, a većina vozača nije trenirala izbegavanje opasne situacije i mozak u tom momentu nema brzo rešenje”, kaže Jevtić.
Dodao je i da je vrlo važno da motociklisti znaju da se pozicinioniraju tako da ih ostali vozači mogu videti, kao i da oprema bude jarkih boja.
Pored toga, kao potencijalne rizike naveo je euforiju, strah i agresiju pri vožnji.
“Vrlo često se dođe u konflikt vozača. Onog momenta kada krenete da se svađate sa nekim u saobraćaju, tog momenta rizik vam raste i 15 puta da učestvujete u opasnoj situaciju u narednom kilometru, ako se to često ponavlja vi više nećete primetiti važne stvari zato što se ljuti”, rekao je Jevtić.
Isto tako pažnja pada i kada je reč o euforiji. “Tada najčešće kod mladih vozača koji dođu u posed snažnih motocikala, od euforije previde važne stavri, dođu u opasnu situaciju i tada najčešće nastane saobraćajna nezgoda”, dodao je Jevtić.
Ipak naglašava da motocikli imaju brojne pozitivne stvari.
“Ukoliko sve uradite kako treba vaš rizik će biti apsolutno prihvatljiv da vozite i moći ćete da iskoristite sve one dobre stavri koje motocikl daje”, poručio je Jevtić.