Jezik prava treba da bude kratak i precizan, sažet sa kratkim i jasnim rečenicama, zatim razumljiv, ali ponekad da bude i zapovedni: da bi se ljudi navodili ili terali da nešto učine ili da ne učine.
SAVET. Imperativ je glagolski način kojim se podstiče sagovornik na vršenje ili nevršenje neke radnje. Koristi se u zakonima. Može imati značenje saveta, uputstva, molbe ili zapovesti.
Ovde je pitanje koje značenje u rečenici Ostani kod kuće ima imperativ ostani.
„Na Instragram stranici MUP-a Republike Srbije se nalazi fotografija policajca koji se pozdravlja sa medicinarkom preko stakla.
Ovaj dirljiv momenat su njegove kolege iskoristile da upute apel baš vama koji se možda u ovom trenutku dvoumite da li da ostanete kod kuće ili da prekršite taj savet“, javljaju na jednom sajtu.
A šta je savet? To je mišljenje, preporuka šta i kako treba raditi ili kako postupiti u određenom slučaju.
Teško da je Vlada Srbije samo iskazala mišljenje, a onda uvela policijski čas da vidi ko misli drugačije.
UPUTSTVO. To je pouka, savet, naredba, direktiva kako šta treba raditi.
Ima onih koji misle da je poruka Ostani kod kuće bila uputstvo, što nije u duhu srpskog jezika, već sajt Vlade Srbije „ostanikodkuce.rs služi kao uputstvo i podsećanje svima na važne korake pri suzbijanju pandemije ovog virusa“.
MOLBA. Pod molbom podrazumevamo želju ili zahtev upućen kome da ga ispuni.
„Ostani kod kuće. To više nije ni molba, ni pitanje naše dobre volje“, poručuju nam na jednom portalu.
Nisam siguran da nas je tokom vanrednog stanja vlast sa policijom ispred zgrade molila da ostanemo kod kuće.
ZAPOVEST. Ono što se (usmeno ili pismeno) kaže s ciljem da se obavezno izvrši, naredba, naređenje – to je zapovest (zapoved).
„Guverner Ilinoisa: Naredba ‘ostani kod kuće’ na snazi do 30. maja.“
Napokon pravo značenje. Iako ima onih što Ostani kod kuće smatraju savetom, molbom ili uputstvom, ta poruka ima značenje zapovesti, to jest naredbe, i to uvek, mada u našim medijima samo kada se govori o Americi.
A kad smo već kod naredbe…
KRIZNA GRAMATIKA. Naredba je pravni akt koji donosi vlast i sadrži „naređenje i zapovest za određenu situaciju koja ima opšti značaj“.
Jezik naredbe je blizak narodnom jer poruka ne sme biti nerazumljiva. Misli se iznose u kratkim rečenicama.
Jasno određenje misli doprinosi jasnoći zapovesti, koja će na taj način biti jasnija i primenljivija.
Iz naredbe treba izbaciti sve nevažno i sporedno, a očuvati suštinsko. Izbegavati preopširnost, potrebne su sažetost i jezgrovitost.
A naša naredba je u drugom licu jednine. Zašto?
BROJ. Imperativ ima samo drugo lice jednine (ostani) i prvo i drugo lice množine (ostanimo i ostanite).
Iskaz Ostani kod kuće je u drugom licu jednine. Zašto nije u drugom licu množine (Ostanite kod kuće) ako je svima nama upućen?
Ovako se stiče utisak da se vlast svakom od nas obraća ponaosob (ostani kod kuće i ti, i ti, i ti…)
A ŠTA JE BILO POSLE. „Iz vremena naredbi ulazimo u vreme preporuka. Umesto Ostani kod kuće, od danas je Ostani odgovoran“, poručila je ministarka Mihajlović.
Mada je u pitanju ministarka, baš žene su joj na ovome mogle zameriti: „Muškarci da ostanu odgovorni, a gde smo tu mi?“
Zato se pribeglo drugom rešenju: Budimo odgovorni! Množina se odnosi i na muškarce i na žene.
Žene u Srbiji su se emancipovale, preuzimaju od muškaraca prava i funkcije, pa valjda smatraju da treba da podele i odgovornost.