Topliji dani stižu, a temperature će, kako je najavljeno, prelaziti i 20 stepeni Celzijusa. Lepo vreme će nam takođe omogućiti da steknemo saznanja o novom koronavirusu o tome kako reaguje na dolazak proleća.
Epidemije gripa obično počnu da jenjavaju sa krajem zime. Zbog toga je veoma legitimno pitanje: Da li će i kako više sunčevih zraka uticati na širenje novog koronavirusa SARS-Cov-2?
Studije na drugim sojevima koronavirusa, od kojih neki uzrokuju uobičajene prehlade, zaista ukazuju na njihovo sezonsko ponašanje, sa dostizanjem vrhunaca tokom zime i nestajanjem tokom proleća.
Istovremeno, tek mali broj koronavirusa može da se prenese leti.
Jedna britanska studija naučnika sa Univerzitetskog koledža u Londonu analizirala je koronaviruse HCoV-NL63, HCoV-OC43 i HCoV-229E. Utvrđeno je da je stopa infekcija tim tipovima koronavirusa najveća u februaru, dok je letnja stopa infekcija veoma mala.
I druge studije su takođe pokazale sezonsko ponašanje koronavirusa u umerenim klimatskim uslovima.
Vođa studije, Rob Aldridž, ipak je pozvao na oprez.
„Zaista bi mogli da iskusimo manje nivoe zaraze koronavirusom tokom leta, ali bi to moglo ponovo da se vrati sledeće time ako i dalje postoji veliki deo populacije koji je podložan“, ističe Aldridž.
Prema njegovim rečima, činjenica da se radi o novom virusu znači da još ne znamo njegovo tačno sezonsko ponašanje i da li će se ono pokazati istim kao što je slučaj sa drugim tipovima koronavirusa, imajući u vidu trenutnu visoku podložnosti stanovništva.