Čirkovića vodenica je najstarija u čačanskom kraju i čuva tradiciju mlevenja brašna na potočari dugu skoro vek i po. Nalazi se u Atenici . I danas radi, ali mnogo manjim intezitetom. Za većinu posetilaca objekat je vredna turistička atrakcija .Mušterije koje dolaze iz brojnih čačanskih sela, ali i sela iz okoline Kraljeva u Ćirkovića vodenici melju brašno koje je neprevaziđenog kvaliteta iako potočara radi na skoro istom principu kao i kada je prvi put vodenički točak pokrenut. ..
O vodenicama su napisane najlepše narodne pesme. Od onih da čuvaju tajnu do onih da su pune momaka zbog lepe vodeničarke. Sećanja na potočare kojih je sve manje danas čuvaju između ostalog i mnogi novinski tekstovi i televizijske priče poput ove naše . Ona nikada ne blede i uvek su dragocena. I Čirkovića vodenica u Atenici , na koju podsećamo, najstarija je u čačanskom kraju i skoro vek i po čuva mnoge neispričane priče. Prvi objekat gde se i danas vodenica nalazi sagrađen je daleke 1886.
,,Tu je postojala vodenica i ranije. Zoćević iz dragačevskog sela Rogača prodao je tu vodenicu mom dedi i njjegovoj trojici braće . Oni su tu vodenicu srušili 1886. Bila je stara , oronula. Hiljadudevetstoosamdesetprve godine sazidali su novu. Sve to vreme bila je ortačka . Radila su braća na smenu. Iste godine moj otac je od ortaka otkupio vodenicu . Nas je bilo šestoro dece i nas je bukvalno ova vodenica odgajila”, priča Milan Ćirković, sadašnji vlasnik vodenice.
Od 20 vodenica koliko ih je bilo na Ateničkoj reci ostale su samo dve Čirkovića i još jedna. Od Ateničkog vrela Čirkovića vodenica je bila sedma . Na svakih skoro 100 metara bila je po jedna potočara, priča Milan. I dok je nekada bila jedini izvor prihoda, vremena su se promenila , naslednici su izučili škole i finansijski ne zavise od vodenice . Ipak ne odriču se svojevrsnog zanata koji ih je othranio. Vodenica i danas melje brašno. Malo je modernizovana, ali je princip rada ostao isti.
,, Princip je potpuno isti. U vodi postoji jedan točak sa lopaticama , sa perajama u koje udara mlaz vode….Na papricu ide osovina. Proces i mehanizam su tako prosti , ali moje kolege iz Mašinske škole kažu da tu ima i hidraulike i pneumatike, mehanike, mašinstva , a tako jednostavno”, objašnjava Ćirković. Dodaje da kakvo će brašno biti zavisi od kukuruza. ,,Imamo mekše i tvrđe kukuruze , staklarce . Neko traži sitnije, neko krupnije brašno. Ranije kada se mlelo za stoku, brašno je bilo krupnije”, reči su Ćirkovića.
U vodenicu dolaze danas mušterije iz Atenice i okolnih sela. Iz Obrve kod Kraljeva, a ranije je celo Dragačvo mlelo brašno u Ćirkovića vodenici.
,,Danas je lako. Kolima ljudi dolaze iz Mojsinja, Trnave, Kulinovaca, iz Dragačeva.Dolazi mi iz Obrve Raša Pavlović, čuveni naš pevač”, kaže Milan Ćirković.
Iako Milan ima naslednike, nije optimista da će oni preuzeti posao. Dolaze, kaže, i pomažu kada je potrebno, a da li će nastaviti , neizvesno je.
Vodenica je lepo sređena. Uredna, okrečena, a na fasadi rodoslov sa imenima predaka i naslednika iz familije Ćirkovića za koju je karakteristično da su se često rađali blizanci , a jedan od podataka govori da ima čak šest pari blizanaca u ovoj familiji. I naš domaćin Milan je blizanac sa bratom Milovanom. Sve upućuje da će tradicija biti nastavljena, ovako ili onako, tek potočaru će imati ko da pokreće još dugo, dugo.