Saradnja Srbije i Kube nije samo na polju medicine, kulture i turizma već i sporta. U okviru razmene iskustava Kubanske bokserske federacije i Bokserskog saveza Srbije u domaćim klubovima rade i kubanski treneri. Među njima je i Huan Karlos Eskanjo koji svoje dugogodišnje trenersko iskustvo prenosi čačanskim bokserima.
Huan Karlos došao je u Čačak prošle godine. Brzo se, kaže, uklopio u raspored treninga u bokserskom klubu Borac u kome ima sve više zainteresovanih za ovaj sport. Mladim takmičarima pokazuje elemente kubanske škole boksa koja ima dosta kretanja i odbrane.
“Primenjujem tehnike kubanskog boksa gde ima mnogo više kretanja, dosta pokreta nogu za razliku od evropske škole. Evropski boks je frontalni, a mi radimo dosta na odbrani”, kaže Huan Karlos Eskanjo, bokserski trener sa Kube.
Prvi put je u Evropi. Kao trener radio je na Tajlandu i u Ekvadoru. O Srbiji je znao ponešto iz škole sa časova istorije i sa interneta. Dopada mu se u Čačku.
“Sviđa mi se da šetam pored reke, obišao sam obližnje planine. Impresioniran sam snegom, na Kubi nema snega. Imam sina od jedanaest godina na Kubi i kada je ovde padao sneg snimio sam i poslao mu video, svidelo mu se. To je za njega novost, a i za mene”, kaže Huan Karlos Eskanjo.
I dodaje: “Kubanci vole da dosta toga rade u grupi, Srbi su više po meni individualci. Čačak mi se dopada, pogotovu kao manji grad, nije neka metropola, ovde je mirno, ritam života je sporiji. Ceo Čačak sam prepešačio, idem na pijace, pešačim svakodnevno i ljudi su prijatni.”
Srpska kuhinja mu se sviđa, ali kako kaže, nedostaje mu ukus sa ostrva.
“Nedostaje mi pirinač, ovde se jede malo pirinča, takođe drugačije se sprema, duže se kuva i mekši je. Nije kao na Kubi mi ga pripremamo više al dente i prilog je, ali i sastavni deo mnogih jela. Ali generalno srpska jela mi se sviđaju.”
Srpski polako uči, a u tome mu pomažu i oni koje trenira. Jezičku barijeru prevazilazi dobrom praksom. Važne reči je naučio, a svaku vežbu i lično demonstrira.