Bezuspešna  ,,borba”   Bralovića  iz  Prijevora  da  održi  organsku  proizvodnju  maline 

Organska  proizvodnja  voća  i  povrća postala  je  sve  popularnija   u  selima  čačanskog  kraja. Rajko  Bralović  iz  Prijevora  bavi  se proizvodnjom  malina  isključivo  po  ovom  modelu.  Međutim,  u  startu  se  razočarao  jer , kaže, da  država  nema  sluha  za  ovaj  vid  proizvodnje  i  sav  dosadašnji   njegov  trud  i  trud  njegove  porodice bio  je  bezuspešan.  Ostvario  je  izuzetno  nizak prinos po  hektaru,  a  otkupna  cena  je  vrhunac  njegovog  nezadovoljstva .   

     Penzionisani  diplomirani  ekonomista  Rajko  Bralović  iz  Prijevora  ,  ali  rodom  iz  Pranjana,  koji  se,   uz  put  kaže ,  ne  odriče  svog  porekla,  posadio  je  maline  pre  dve  godine  na površini  od  jednog  hektara.  Usledio  je  veliki  rad  gde  je  najviše  angažovao  svoju  porodicu. Nadao  se  da  će  mu    dugogodišnje  iskustvo  kao  rukovodilac  jedne  čačanske  kompanije  doprineti  da  i  ovaj  posao  uspešno  vodi  u  smislu  plasmana  na tržištu  ,  ali  nije  bilo  tako.  Njegov  entuzijazam   pretvorio  se   u  razočaranje. ,, Bio  sam  entuzijasta i  zagovornik  te  zdrave  linije kao  što  je   voda  zbog  čega idem  10  kilometara i  donosim  je  u  staklenim  bocama,  imam kokoške  koje  nose   zelena  jaja bez  holesterola,  gajim  svinje  čije  meso  ne  utiče  na  holesterol. Išao  sam  tom  linijom  ,  malo  i  zanesenjačkom,  ali  mislim  stvarno   da sam  pogrešio i  uvalio  sebe  u  velike  nevolje.  Pokušaću  da  se  izvadim.  Ne  mogu  ja  biti  savest  i  zemlje  i  stanovništva ,  da ih  ja  edukujem  i  učim  da  ne  jedu  hranu  sa  primesama  pesticida ,  to  deluje  n a jetru,  na pluća.  Ne  vredi.  Kome  god  ponudiš ovo  on  kaže  ne  treba meni  organsko,  daj  ti  meni  najjeftinije”, priča nam  Rajko  Bralović.         

     U  zasadu  malina,  lepo  sređenom  ,  celom  površinom  pokrivenom sa  protivgradnom  mrežom,   Bralović  i  njegova  porodica  proveli  su   pred  sezonu  berbe  150  nadnica da  bi  plevili  travu. Prešli  su  četiri  puta  voćnjak  i  potrošili  200 litara dizel  goriva.  Zbog  čega ,  pita  se  Bralović. ,, Št a ja  imam od  toga.  Nemam ništa. Sve  se  svodi  na novac. Uloženo, dobijeno”,  kaže  Bralović  i  dodaje  da  će  imati  prinos  300 kilograma  po  hektaru,  najviše  500  kilograma  po  hekataru.

 ,, Prskam  sa  bikarbon  sodom.  Ja  imam spisak  pesticida  koje  oni  koriste  za  prskanje.  To  je  katastrofa.  I količina,  i  frekvencij a prskanja,  a ja prskam  sa  sodom  bikarbonom, da  bude  zdravo, da  bude  dobro.Idite  u  Arilje,  Ivanjicu. Sve  je  crno,  nigde  travke  nema,   crno  od  herbicida,  a taj  se  herbicid  prenosi  preko  ploda. 

     Tjula  medžik  je  sorta  maline  koju  je  Bralović posadio.  Sadnice  su  proizvedene  u  laboratoriji,  bezvirusne.  Nije  mu  teško  palo  što  je  morao  zasad   da podsađuje  ,  da  zaliva .  Uspeo  je  od  malih sadnica  da dobije  stabla  koja imaju  plod. Međutim,  razočarao  se  u  cenu .  Podseća  da   je  investirao  u  protivgradnu  mrežu oko  28  hiljada  evra. ,, Država maksimalno  daje  800 hiljada .  To  je  šest  i  po  hiljada  e3vra,  a figurira  50  posto.  Kakvih  50  posto,  kada  nije  50  posto”,  reči  su  Bralovića.  Razočarao se    i  što  država ne  dozvoljava  da  on  kao  pojedinac   izveze  malinu iako  bi  mogao  da nađe kupca. ,, Ja kao  proizvođač,  maline ne  mogu  da prodam  kome  ja hoću. Ja ću  da  nađem  kupca  vani  i  da mu  oteram  u  pakovanju  u  kojem  on  hoće,  ali  ne  mogu. Na granici  će  reći ne  može,  zabranjeno.  Nemaš  pravo  da izvezeš  svoj  proizvod.  To  može  da  uradi  samo  određeni  broj  hladnjačara.  A zašto  to. Imali  to  drugu dimenziju”,  pita  se  naš  sagovornik.    

     Ove  godine  maline   su  brala  Bralovićeva  tri  sina .  On  kaže da  nije  imao  ni  koga  da  nađe , ali  nije  imao  računa  ni  da plati  kada berač  ne  može  da ubere   kolika  je  nadnica.  Osim  dece  pomaže  mu  i  jedan  Rus ,  zadovoljan boravkom  u  Srbiji. Novac  nije  razlog  ,  već  hoće  da  pomogne. ,, Nemaš  koga  da nađeš da  bere  maline. Čovek  je  iz  Rusije  došao.  On  ima  pare.  Njemu  nije  stalo  da  zaradi .  Šta  će  da zaradi , 600  dinara  po  satu.  On  iz želje  da nama  pomogne  dolazi  svaki  dan  da  čupa  travu”,  objašnjava  nam  naš  domaćin.  U  razgovor  se  uključuje  Rus i  kaže  da je  sve  tačno  i  da mu se  sviđa u  Srbiji. Kroz  smeh   priča,  a  Bralović  nam  prevodi  da  on  svako  jutro  jede  burek  za  doručak  i  da  nikada  toliko  bureka  nije  pojeo.    

     Nije  na  odmet  uneti  malo  raspoloženja  u  priču  o  Bralovićevom  biznisu  ,  u  posao  koji  je  započeo  sa  puno  optimizma ,  a  koji je  poljuljao  njegovo  samopouzdanje.  Bez  obzira  na sve  .  Naš  sagovornik  se  neće  predavati.  Nastaviće  proizvodnju,  ali  je  pod  znakom  pitanja  da  li  će  to  biti  organska  ili  konvencionalna.  Sigurno je  ,  kaže  ,  da  će  proizvod  biti  kvalitetan  što  je najvažnije  za  kupce. 

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.